Braća, saigrači i, sada, rivali na Svijetskom prvenstvu.
Napadači Atletika iz Bilbaa Injaki i Niko Vilijams će postati poslednja braća koja će igrati za različite zemlje na Svijetskom prvenstvu.
Injakija Vilijamsa je u ponedeljak odabrala Gana, a njegovog mlađeg brata Nika Vilijamsa prošle nedjelje je odabrala Španija.
Oni će ponoviti podvig braće Boateng, koji su igrali za različite nacije 2010. u Južnoj Africi i 2014. u Brazilu. Jerome Boateng je bio centralni defanzivac sa Njemačkom, dok je stariji Kevin-Prince Boateng bio napadački vezni sa Ganom.
Boatengovi, koji su igrali jedan protiv drugog na oba turnira, rođeni su od oca iz Gane i odgajale su ih odvojene majke u Njemačkoj. Braća Vilijams su rođena u Španiji od roditelja iz Gane koji su prešli dugo putovanje u Evropu tražeći bolji život.
Da bi stigli do Španije, morali su da se voze na zadnjem delu prepunog kamiona i da hodaju bosi kroz pustinju Saharu, kaže Injaki Vilijams. Njegova majka je već bila trudna sa njim kada je par priveden dok je pokušavao da uđe u Španiju. Na kraju su dobili politički azil nakon što su dobili savet od dobrotvornog radnika koji im je rekao da kažu da su pobegli od građanskog rata u Liberiji.
Par se preselio u regiju Baskije gde su rođena oba dečaka. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što se Injaki Vilijams, sada 28, pridružio omladinskoj akademiji prvoligaškog kluba Atletik. Niko, koji sada ima 20 godina, na kraju je učinio isto.
„Uvek kažem da je sve što radimo za naše roditelje, za sve što su oni uradili za nas“, rekao je Injaki Vilijams za španski dnevnik Marca. „To je kao da ste u mogućnosti da im to nekako vratite za njihovu žrtvu, da im dozvolite da vide svoju djecu kako ispunjavaju svoje snove.
Braća su među malobrojnim crnim igračima koji su ikada igrali za Atletik, tradicionalni španski klub koji potpisuje igrače lokalnog porekla ili one koji su prošli kroz fudbalske akademije timova u regionu Baskije.
Injaki Vilijams je prošle sezone oborio rekord španske lige po broju uzastopnih nastupa sa 203. Nije bio pozvan u Španiju otkako je nastupio u prijateljskoj utakmici 2016. godine, pa je odlučio da prihvati poziv iz Gane pošto je afrička nacija agresivno regrutovana igrači uoči Svetskog prvenstva u Kataru.
Brzi napadač je za Ganu debitovao u septembru protiv Nikaragve, a kasnije je igrao u prijateljskoj utakmici protiv Brazila.
Niko Vilijams, koga je Injaki delimično odgajio jer su njihovi roditelji često morali da budu na poslu, bio je iznenađenje zakašnjenja od strane selektora Španije Luisa Enrikea, a njegov prvi poziv je stigao u septembru. Debitovao je u utakmici Lige nacija protiv Švajcarske, a u svom drugom nastupu sa klupe, mladić je postigao gol saigrača Alvara Morate i poslao Španiju u poslednja četiri.
BRAĆA TIMMATER
Postoji nekoliko primera braće i sestara koji su igrali za istu reprezentaciju na svetskim prvenstvima, uključujući trojicu braće Palasios sa Hondurasom na turniru 2010.
Gana je imala braću Andrea i Džordana Ajua – sinove trostrukog afričkog igrača godine Abedija Pelea – koji igraju zajedno na Svetskom prvenstvu 2014. i ovog meseca će se vratiti da igraju u Kataru.
Obala Slonovače je igrala sa Jajom i Kolo Tureom 2010. i 2014. godine, dok su Džonatan i Đovani dos Santos igrali za Meksiko 2018. godine, kao i Eden i Thorgan Azard za Belgiju.
Blizanci Frank i Ronald de Bur bili su u reprezentaciji Holandije na svetskim prvenstvima 1994. i 1998. i stigli do polufinala 1998. Još jedan par holandskih blizanaca — Rene i Vili van de Kerhof — dva puta je ušao u finale, 1974. i 1978. godine, oba puta nedostajao je naslovu. Ervin i Ronald Kuman nisu bili blizanci, ali su 1990. igrali i za Holandiju.
Reprezentacija Danske je na turniru 1998. imala Brajana i Majkla Laudrupa, dok je Engleska računala na Džeka i Bobija Čarltona na Svijetskom prvenstvu 1966. i 1970. godine.
Španija i Gana su u različitim grupama u Kataru, tako da braća Vilijams neće moći da igraju jedan protiv drugog najmanje do četvrtfinala.
„Nadajmo se da će se to dogoditi“, rekao je Injaki Vilijams, „i da Gana pobjedi…“
„To ćemo još videti“, rekao je Niko Vilijams. „Ali sigurno ćemo razmeniti majice posle meča.“
