Prema Glamočiću, budžet za poljoprivredu u 2026. iznosi 147,5 milijardi dinara, a država će i dalje davati značajna sredstva poljoprivrednicima uz strogu kontrolu njihove potrošnje. „Cilj nam je da obezbijedimo dovoljno namirnica za građane i da unaprijedimo našu poljoprivredu. Na samom početku godine objavićemo kalendar javnih poziva, kako bi proizvođači mogli pravovremeno planirati investicije“, rekao je ministar.
Isplate za opremu, mehanizaciju, premije za mleko i osiguranje počinju već u januaru, dok će korisnici biljnih podsticaja sredstva dobijati u februaru i martu. Glamočić je naglasio da će krediti za poljoprivrednike biti dostupni odmah, sa subvencionisanom kamatom, uključujući i kamatu nula za mineralna đubriva.
„Želimo da se država prilagodi poljoprivredi, a ne obrnuto“, istakao je ministar. On je pojasnio da će svi korisnici direktnih podsticaja morati da pravdaju sredstva, ali da je ukupni budžet za podsticaje proizvođačima ostao nepromijenjen. Trenutno poljoprivreda učestvuje sa 3,6 odsto u bruto dodatoj vrijednosti Srbije, dok budžet za sektor iznosi 7,2 odsto ukupnog državnog budžeta – što znači da država ulaže dvostruko više nego što sektor doprinosi.
Posebna pažnja biće posvećena ruralnom razvoju, voćarstvu, povratarstvu i cvećarstvu, sa ukupno 12,8 milijardi dinara predviđenih za te djelatnosti, što je duplo više nego prethodne godine.
Glamočić je istakao da je Srbija uspjela da zaustavi pad stočarske proizvodnje i da je sektor mlekarstva u porastu – proizvodnja mleka je povećana za 10 odsto u odnosu na 2023. godinu i za pet odsto u odnosu na 2024. godinu. Sektor svinjarstva, koji je bio najlošiji, oporavlja se, dok je uvoz žive prasadi smanjen sa skoro 500.000 u 2024. na oko 190.000 u 2025. godini.
Ministar je naglasio da Srbija ima suficit u poljoprivredi, sa izvozom većim od uvoza, te da je cilj države da očuva stabilnost domaćeg tržišta mleka, posebno u uslovima trgovinskih ratova i viškova mleka na evropskom tržištu.
Takođe, Glamočić je istakao značaj digitalizacije poljoprivrede i međunarodne saradnje. Prvi srpsko-kineski satelit, u kojem učestvuju Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i drugi tehnički fakulteti, biće korišćen za poljoprivredne i naučne svrhe, što označava početak nove ere modernizacije srpskog agrara.
„Naš cilj je da Srbija bude samoodrživa, tehnološki napredna i spremna za sve izazove globalnog tržišta, kako bismo obezbijedili prehrambenu sigurnost svih građana“, zaključio je Glamočić.
