NASA započinje svoj program za novi mesec probnim letom potpuno nove rakete i kapsule.
Poletanje je zakazano za srijedu rano ujutro iz svemirskog centra Kenedi na Floridi. Probni let ima za cilj da pošalje praznu kapsulu posade u daleku lunarnu orbitu, 50 godina nakon NASA-inih čuvenih snimaka Apola.
Projekat kasni godinama i milijarde prekoračuje budžet. Cena za probni let: više od 4 milijarde dolara.
Pregled nove rakete i kapsule, deo NASA-inog programa Artemis, nazvanog po Apolovoj mitološkoj sestri bliznakinji:
ROCKET POVER
Sa 322 stope (98 metara), nova raketa je kraća i tanja od rakete Saturn V koje su bacile 24 astronauta Apolo na Mesec pre pola veka. Ali moćniji je, ima 8,8 miliona funti (4 miliona kilograma) potiska. Zove se raketa Space Launch Sistem, skraćeno SLS, iako se raspravlja o manje nezgrapnom imenu. Za razliku od modernizovanog Saturna V, nova raketa ima par bočnih pojačivača prepravljenih od NASA-inih svemirskih šatlova. Pojačivači se ljušte nakon dva minuta, baš kao i šatlovi. Osnovna faza nastavlja da puca pre nego što se sruši u Pacifik. Manje od dva sata nakon poletanja, gornja faza šalje kapsulu, Orion, u trku ka mesecu.
MOONSHIP
NASA-ina visokotehnološka, automatizovana kapsula Orion nazvana je po sazvežđu, među najsjajnijim na noćnom nebu. Visoka je 3 metra, prostranija je od Apolonove kapsule, u kojoj sede četiri astronauta umesto tri. Za probni let, lutka pune veličine u narandžastom odelu za letenje zauzima mesto komandanta, opremljeno senzorima vibracija i ubrzanja. Druge dve lutke napravljene od materijala koji simulira ljudsko tkivo – glave i ženski torzo, ali bez udova – mere kosmičko zračenje, jedan od najvećih rizika svemirskih letova. Za razliku od rakete, Orion je lansirao ranije, napravivši dva kruga oko Zemlje 2014. Za probni let, servisni modul Evropske svemirske agencije je bio pričvršćen za pogon i solarnu energiju preko četiri krila.
PLAN LETA
Orionov let bi trebalo da traje 25 dana od poletanja sa Floride do Pacifika, otprilike isto koliko i putovanja astronauta. Potrebno je skoro nedelju dana da se stigne do Meseca, udaljenog 240.000 milja (386.000 kilometara). Nakon bliskog okretanja oko Meseca, kapsula ulazi u daleku orbitu sa udaljenom tačkom od 38.000 milja (61.000 kilometara). To stavlja Orion 280.000 milja (450.000 kilometara) od Zemlje, dalje od Apolona. Veliki test dolazi na kraju misije, jer Orion udara u atmosferu brzinom od 40.000 km/h na putu do pada u Pacifiku. Toplotni štit koristi isti materijal kao i Apollo kapsule da izdrži temperaturu ponovnog ulaska od 5.000 stepeni Farenhajta (2.750 stepeni Celzijusa). Ali napredni dizajn predviđa brži i topliji povratak budućih posada na Marsu.
STOPARI
Pored tri testne lutke, probni let uključuje i niz slepih putnika za istraživanje dubokog svemira. Deset satelita veličine kutije za cipele iskoči kada Orion juri ka mesecu. NASA očekuje da će neki propasti, s obzirom na nisku cenu i visok rizik od ovih mini satelita. U pozdravu nazad u budućnost, Orion nosi nekoliko komadića mesečevog kamenja koje su sakupili Nil Armstrong i Baz Oldrin iz Apola 11 1969. godine, kao i strelicu iz jednog od njihovih raketnih motora, spašenih iz mora pre deceniju .
APOLLO VS. ARTEMIS
Više od 50 godina kasnije, Apolo i dalje stoji kao NASA-ino najveće dostignuće. Koristeći tehnologiju iz 1960-ih, NASA-i je trebalo samo osam godina od lansiranja svog prvog astronauta, Alana Šeparda, do sletanja Armstronga i Oldrina na Mjesec. Nasuprot tome, Artemis se već odugovlači više od jedne decenije, uprkos tome što se gradi na kratkotrajnom programu istraživanja Mjeseca Constellation. Dvanaest Apolo astronauta hodalo je po Mjesecu od 1969. do 1972. godine, ostajući ne duže od tri dana u isto vreme. Za Artemis, NASA će crpiti iz raznovrsnog bazena astronauta i produžava vreme koje ekipe provode na Mjesecu na najmanje nedelju dana. Cilj je da se stvori dugotrajno lunarno prisustvo koje će podmazati klizače za slanje ljudi na Mars.
ŠTA JE SLEDEĆE
Ima još mnogo toga da se uradi pre nego što astronauti ponovo stanu na Mesec. Drugi probni let će poslati četiri astronauta oko Mjeseca i nazad, možda već 2024. Godinu dana kasnije, NASA namerava da pošalje još četiri gore, od kojih će dva doletjeti na južni pol Mjeseca. Orion ne dolazi sa sopstvenim lunarnim lenderom kao što je to uradila svemirska letelica Apolo, tako da je NASA angažovala SpaceKs Elona Maska da obezbedi svoju svemirsku letelicu Starship za prvo sletanje na Mjesec Artemis. Druge dve privatne kompanije razvijaju odela za hodanje po mesecu. Zvezdani brod naučnofantastičnog izgleda povezao bi se sa Orionom na Mjesecu i odveo par astronauta na površinu i nazad u kapsulu za vožnju kući. Do sada je Starship skočio samo 10 kilometara.
