Evropa se suočava sa „neviđenim rizicima“ za svoje isporuke prirodnog gasa ove zime nakon što je Rusija prekinula većinu isporuka gasovoda, saopštila je u ponedeljak Međunarodna agencija za energetiku, upozoravajući da bi evropske nacije mogle završiti da se takmiče sa Azijom za ionako oskudan i skup tečni gas koji dolazi brodovima.
IEA sa sjedištem u Parizu navela je u svom tromjesečnom izvještaju o gasu da će 27 zemalja Evropske unije morati da smanje upotrebu prirodnog gasa za 13 odsto tokom zime u slučaju potpunog prekida rada Rusije usred rata u Ukrajini. Veliki deo tog smanjenja morao bi da dođe od ponašanja potrošača kao što je smanjenje termostata za 1 stepen i podešavanje temperature kotla, kao i očuvanje industrije i komunalnih usluga, saopštila je grupa.
EU se u petak složila da naloži smanjenje potrošnje električne energije za najmanje 5% tokom vršnih sati.
Samo trunka ruskog gasa još uvek stiže cjevovodima preko Ukrajine do Slovačke i preko Crnog mora preko Turske do Bugarske. Ostale dve rute, ispod Baltičkog mora do Nemačke i preko Belorusije i Poljske, zatvorene su.
Još jedna opasnost koju je studija istakla bila je kasno zimsko zahlađenje, što bi bilo posebno izazovno jer podzemne rezerve gasa teku sporije na kraju sezone zbog manje gasa i nižeg pritiska u pećinama za skladištenje. EU je već napunila skladište do 88%, ispred svog cilja od 80% pre zime. IEA je pretpostavila da će 90% biti potrebno u njenom scenariju isključenja ruskog gasa.
Preduzeća u Evropi su već smanjila upotrebu prirodnog gasa, ponekad jednostavno napuštajući energetski intenzivne aktivnosti kao što su proizvodnja čelika i đubriva, dok manja preduzeća kao što su pekare osećaju ozbiljno smanjenje troškova.
Visoke cijene prirodnog gasa, koji se koristi za grejanje domova, proizvodnju električne energije i niz industrijskih procesa, podstiču rekordnu inflaciju potrošača od 10 odsto u 19 zemalja EU koje koriste zajedničku valutu evro. Visoke cene energenata toliko umanjuju kupovnu moć potrošača da ekonomisti predviđaju recesiju krajem ove i početkom sledeće godine.
Evropske vlade i komunalne kompanije su nadoknadile veći deo ruskog manjka kupovinom skupih zaliha tečnog prirodnog gasa, ili LNG, koji dolazi brodovima iz zemalja kao što su SAD i Katar, i povećanjem snabdevanja gasovodima iz Norveške i Azerbejdžana.
Cilj je sprečiti da nivoi skladišta padnu toliko da vlade moraju davati gas preduzećima. Skladištenje gasa mora ostati iznad 33% za sigurnu zimu, prema IEA, dok nivoi ispod toga rizikuju nestašice ako dođe do kasnog zahlađenja.
Niži nivoi bi takođe otežali Evropi da napuni skladište sledećeg ljeta, dok bi veće rezerve iz konzervacije pomogle da se smanje izuzetno visoke cijene energije.
Francuska premijerka Elizabet Born u ponedeljak je umanjila zabrinutost zbog nestašice gasa, rekavši da je njena zemlja diverzifikovala svoje zalihe i zalihe „do maksimuma“.
„Spremni smo da dočekamo ovu zimu“, rekla je ona u donjem domu francuskog parlamenta. Ponavljajući težnju njene vlade za uštedom energije, Born je dodala da nema rizika od smanjenja energije u narednim mesecima „ako svako igra svoju ulogu“.
Evropski lideri kažu da je smanjenje ruskog gasa energetska ucijena sa ciljem pritiska na vlade zbog njihove podrške Ukrajini i sankcija Moskvi.
Pošto je Rusija ovog mjeseca zaustavila dotok gasa kroz gasovod Sjeverni tok 1 koji prolazi ispod Baltičkog mora do Njemačke, on i paralelni Sjeverni tok 2 — izgrađen, ali nikada nije radio nakon što je Njemačka odbila da ga sertifikuje — oštećeni su u podvodnim eksplozijama za koje evropske vlade kažu da su sabotaže.
Potražnja za tečnim gasom je podigla cijene i pooštrila snabdevanje do te mjere da siromašnije zemlje u Aziji to ne mogu da priušte. Bangladeš se suočava sa rasprostranjenim nestankom struje, dok se Pakistan suočava sa stalnim nestankom struje i uveo je skraćeno radno vreme kako bi prodavnice i fabrike mogle da štede električnu energiju.
„Međuregionalna konkurencija u nabavci LNG-a može stvoriti dodatne tenzije, jer bi dodatne evropske potrebe stavile veći pritisak na druge kupce, posebno u Aziji, i obrnuto, hladni periodi u severoistočnoj Aziji mogli bi da ograniče evropski pristup LNG-u“, navodi agencija.
Gasna kriza u Evropi je takođe lišila azijske zemlje ograničenog broja plutajućih terminala za regasifikaciju, za koje se očekivalo da će igrati glavnu ulogu u uvozu LNG-a u jugoistočnu Aziju. Evropa je obezbjedila 12 brodova i planira još devet.
