Srbijo , imaš fenomenalne mlade rukometaše, generaciju 2002. godište i mlađe, koja bi mogla nekada trofejni sport da vrate na staze stare slave. Poslije bronze na Evropskom prvenstvu u Portugaliji prošle godine, „orlići“ su stigli i među četiri najbolja tima na planeti. Četa Đorđa Teodorovića je napravila podvig, srušila do ovog meča nepobjediva, favorizovana Farska Ostrva sa 30:27 (17:12). Rival u polufinalu biće bolji iz duela N j emačka – Danska (21).
Farani su bili favoriti, naše nade skoro otpisane, ali nisu tako mislili rukometaši u bijelim dresovima. Od starta su „orlići” zagospodarili terenom. Bombarder Miloš Kos je slao projektile u mrežu „ribara”, koliko-toliko je naša odbrana uspjela da zaustavi fenomenalnog srednjeg beka Elijasa Elifsena Skipagetua koji je imao šut 4/9 u prvih 30 minuta. Od prvog do poslednjem minuta Srbija je vodila.
Veliki peh je zadesio Srbiju u 12. minutu, kada se povrijedio kapiten Partizana Nikola Zečević . Nije mogao da nastavi meč, uhvatio se za povrijeđeno koleno i nije se vraćao u igru. Vukašin Antonijević ga je zamijenio na mjestu organizatora igre. Gdje je stao Kos, nastavio je na drugoj strani Boško Stanisavljević , naš jedini desni bek na prvenstvu. Sjajan je bio u drugom delu prvog poluvremena. Rukometaš kragujevačkog Radničkog je postigao šest golova za kratko vrijeme. Krila su bila zaustavljena, a na golu je odličan bio Luka Krivokapić .
Otišla je Srbije na odmor sa plus pet – 17:12. U nastavku se očekivao udar selekcije sa samo 54.000 stanovnika, koja je zadivila planetu na ovom šampionatu, postala nova rukometna sila. Napravili su „orlići” seriju 3:0, imali i osam golova viška – 20:12. Činilo se da je tada sve gotovo, ali se razigrao Elifsen , ubjedljivo najbolji igrač na ovom šampionatu. Sve je sam radio, šutirao, asisitrirao. Stanisavljević je zaustavljen, ali nije Kos , koji je punio nemilosrdno mrežu Farana. Odličan na golu je bio Luka Krivokapić . Kada nije išlo Antonijevića , Teodorović je uveo džokera Sima Šijana . Nada Vojvodine je sa dva gola prekinula seriju Farana. Tada je napad škripao, ali je naš srednji bek davao zlatne golove.
Prijetili su Farani, stigli na dva gola minusa u 52. minutu, imali i napad na samo minus jedan, ali su naša nade izdržale pritisak i ostvarile veliki uspjeh. Izvadio je Teodorović iz igre u poslednjeg 10 minuta odličnog čuvara mreže Krivokapića , šansu dao Savu Zekiću , a golman Vrbasa je briljirao u finišu, imao tri zlatne odbrane koje su rešile pitanje pobednika. Važna dva gola u finišu delo je desnog krila Mateje Dodića , pogodili su i Dušan Šmigić i Branko Predović , pa je Srbija na drugom uzastopnom velikom takmičenju stigla do polufinala.
Miloš Kos i Boško Stanisavljević su pogodili po sedam puta mrežu ruvala. Mateja Dodić je bio nepogrešiv, četiri od četiri, dok su dva pogotka postigli Dušan Šmigić , Nikola Zečević (igrao samo 12 minuta), Simo Šijan , Vukašin Antonijević , Branko Predović i Luka Rogan . Kod Farskih Ostrva, Elefsen Skipagetu , novi rukometaš Kila, pogodio je devet puta mrežu. Oli Mitun je postigao pet puta, a Roi Elefsen Skipagetu četiri.
Naši golmani imali su 14 odbrana, Krivokapić 11, a Zekić tri. Isto toliko su imali i Farani, Pauli Jakobsen je skinuo osam šuteva našim rukometašima, a Aleksander Lagok šest. Ipak, čini se da su naši čuvari mreže odneli pobedu, skinuli su više zicera u trenucima kada se lomila utakmica.
Prošle godine je Srbija stala protiv Španije u borbi za finale EP, sada vjerujemo da ni zlato nije daleko. Bravo „orlići”. Diže se srpski rukomet. Svijetlo je i te kako vidljivo. Imamo generaciju koja obećava velika djela i u seniorskom rukometu.