Britanci su se obrušili na Njemačku i njenog kancelara Olafa Šolca , kog optužuju da je u otrovnoj ljubavnoj vezi sa Si Đinpingom i Vladimirom Putinom , kao i da je digao ruke od Ukrajine.
Londonski Telegraf podseća da su u poslednjih 78 godina Njemci ponovo stvorili Evropu po svojoj mjeri i da Berlin voli da poroklamuje svoje liberalne vrijednosti i evropske vrline, ali da je, uprkos tome, u ljubavnoj vezi s ruskim i kineskim autokratama.
– Kralj Čarls Treći je u Bundestagu počašćen aplauzom kada je rekao da su Britanija i Njemačka zajedno pokazale važno vođstvo u ukrajinskoj krizi. Međutim, stvarnost je u Berlinu sasvim drugačija. Uprkos najkrvavijem ratu u Evropi od 1945, Njemačka, kao najveća država EU, i dalje nije spremna da se suoči s prijetnjom koju predstavljaju Putinova Rusija i Sijeva Kina – piše Telegraf.
U tekstu se navodi da je rusofilija i dalje prisutna u Nemačkoj, a da opada podrška Ukrajini. Naime, pola stanovništva Njemačke više ne podržava slanje oružja Kijevu, a četiri petine njih misli da je važnije brzo okončati rat nego da Ukrajina pobedi.
Takođe, njemačka trgovina s Rusijom gotovo se prepolovila u 2022, ali je istovremeno vrijednost uvoza porasla 6,5 odsto. Telegraf naglašava da je time prošle godine Nemačka donela više od 34,3 milijardi evra u Putinov ratni budžet.
– Pritom, prošle i ove godine, kao, vjerovatno, i naredne, nemačka potrošnja na odbranu neće dostići minimalni nivo NATO od dva odsto BDP. Novi njemački ministar obrane Boris Pistorijus poslao je malo tenkova leopard 2 u Kijev i to pod pritiskom Vašingtona i Londona. I još jedva da je počeo da popravlja jadno stanje nemačke vojske. Istovremeno, u nemačkoj javnosti raste antiamerikanizam, iako Berlin u potpunosti zavisi od SAD kada je reč o odbrani jer ekstremna levica i desnica raspiruju strah od uvlačenja u rat- navodi Telegraf.
Takođe, ukazuje se da je nemački kancelar Olaf Šolc još u novembru poveo veliku delegaciju biznismena u Kinu, kao prvi zapadni lider koji se sastao sa Si Đinpingom otkako je UN osudio progon ujgurske manjine u provinciji Sinjang.
– Šolc jedva da je pomenuo ovu ili druge neugodne teme za Sija poput Tajvana i Hongkonga. Umesto toga, Šolc je molio kineskog predsednika da utiče na Kremlj da prekine rat u Ukrajini. Martovski sastanak Sija i Putina u Moskvi jasno je pokazao da će Kina nastaviti s pružanjem prećutne podrške Rusiji za rat u Ukrajini. A nedavno je Šolcovim stopama u Peking stigao i Emanuel Makron, koji je uverio Sija da Francuska poput Nemačke nema nameru da se udalji od Kine. Sledeće sedmice i njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posetiće Peking – piše Telegraf i zaključuje da bi Kina mogla da ostvari svoju pretnju invazijom na Tajvan, bez razloga da se boji Evrope u kojoj Berlin određuje ton.
Makron: Evropa ne sme da bude uvučena u rat za Tajvan
Evropa mora da smanji zavisnost od Amerike i izbegne da bude uvučena u sukob Kine i SAD oko Tajvana, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon trodnevne posete Kini.
Makron je u avionu, posle šestočasovnog sastanka sa Si Đinpingom, izneo svoju omiljenu tezu o strateškoj autonomiji. Prema toj zamisli, Evropa, koju bi verovatno predvodila Francuska, postala bi treća supersila.
– Veliki rizik s kojim se Evropa suočava sastoji se u tome što je obuhvaćena krizama koje nisu njene, a to je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju – rekao je Makron za Politiko.
List navodi da su Si Đinping i Komunistička partija Kine s entuzijazmom podržali ovaj Makronov koncept. Partijski lideri i teoretičari u Pekingu uvereni su da je Zapad u padu, a Kina na uzlaznoj liniji, pri čemu će slabljenje transatlantskih odnosa ubrzati ovaj trend.
Makron je dodao da bi bilo paradoksalno kada bi Evropljani, savladani panikom, poverovali da su samo američki sledbenici.
– U našem interesu nije da ubrzamo krizu na Tajvanu. Evropljani ne moraju da se ugledamo na politiku SAD i kinesku preteranu reakciju – rekao je Makron, a samo nekoliko sati kasnije Kina je pokrenula velike vojne vežbe oko Tajvana, koji smatra svojom teritorijom, dok SAD obećavaju da će ovo ostrvo naoružati i braniti.
