Vekovima su ljudi sumnjali da pun mesec na nebu izaziva misteriozne promene u ljudima. Psihijatri sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Indijani su otkrili da je broj smrtnih slučajeva povećan tokom punog meseca.
„Želeli smo da analiziramo hipotezu da se broj samoubistava povećava tokom perioda oko punog meseca i da utvrdimo da li pacijente sa visokim rizikom treba pažljivije pratiti tokom tog vremena“, rekao je Aleksandar Nikulesku, dr.
Nikulesku i njegov tim su pogledali podatke iz kancelarije mrtvozornika okruga Marion u Indijani o samoubistvima koja su se dogodila od 2012-2016. Otkrili su da se broj smrtnih slučajeva od samoubistva značajno povećao tokom nedelje punog meseca, a ljudi stariji od 55 godina pokazuju još veći porast. Takođe su pogledali doba dana i mesece kada su se samoubistva dogodila, otkrivši od 15 do 16 časova. a mesec septembar da bude vrhunac samoubistava.
Tim je nedavno objavio svoje nalaze u Discover Mental Health.
„Iz kliničke perspektive i perspektive javnog zdravlja, pronašli smo neke važne poruke za poneti kući u ovoj studiji“, rekao je Nikulesku. „Pacijente sa visokim rizikom bi možda trebalo pažljivije pratiti u nedelji punog meseca, tokom kasnih popodneva i možda u septembru.
Nikulesku i njegov tim su prethodno razvili testove biomarkera krvi za druga stanja mentalnog zdravlja (anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj) i za bol. Koristeći uzorke krvi koje je prethodno uzeo mrtvozornik od nekih ljudi, tim je mogao da vidi koji su biomarkeri prisutni.
„Testirali smo listu najboljih biomarkera u krvi za samoubistvo koje smo identifikovali u prethodnim studijama“, rekao je Nikulesku. „Biomarkeri za samoubistvo koji predviđaju smrt od samoubistva tokom punog meseca, najvišeg sata dana i najvišeg meseca u godini u poređenju sa izvan tih perioda izgleda da su geni koji regulišu sopstveni unutrašnji sat tela, takozvani ‘cirkadijalni sat’. ‘ Koristeći biomarkere, takođe smo otkrili da ljudi sa poremećajem upotrebe alkohola ili depresijom mogu biti izloženi većem riziku u ovim vremenskim periodima.“
Nikulesku je rekao da bi pojačana svetlost punog meseca mogla da dovede do povećanja broja samoubistava u tom periodu. Ambijentalna svetlost igra glavnu ulogu u cirkadijalnom ritmu tela, što je prirodni 24-časovni ciklus koji naša tela prate da regulišu kada spavamo i kada smo budni. Mesečina bi mogla da utiče na ljude u vreme kada bi trebalo da bude mračnije.
„Uticaj ambijentalnog svetla i telesnih satova na samoubistvo treba detaljnije proučiti, zajedno sa načinom na koji ljudi spavaju i njihovom izloženošću svetlosti“, rekao je Nikulesku. „Promene u svetlosti mogu uticati na ranjive ljude, u kombinaciji sa drugim faktorima rizika.
Što se tiče druga dva vršna perioda samoubistava, Nikulesku je rekao da je vrhunac samoubistava od 15 do 16 časova. može biti povezano sa stresorima tokom dana, kao i smanjenjem svetlosti koje počinje da se javlja tog dana, uzrokujući nižu ekspresiju gena cirkadijalnog sata i kortizola. A u septembru mnogi ljudi doživljavaju kraj letnjih raspusta, što bi moglo da izazove stres, kao i efekte sezonskih afektivnih poremećaja, jer se dnevno svetlo smanjuje u to doba godine.
„Naš rad pokazuje da su pun mesec, jesenja sezona i kasno popodne vremenski periodi povećanog rizika od samoubistva, posebno kod osoba koje pate od depresije ili poremećaja upotrebe alkohola“, rekao je Nikulesku. U budućnosti, Nikulesku se nada da će proučiti da li izloženost ekranima noću doprinosi povećanju suicidalnosti kod ljudi, posebno kod mlađih ljudi. Neki ljudi svake noći imaju pun mesec u ruci“, rekao je Nikulesku. „To je oblast koju apsolutno moramo dalje proučavati.“
