Svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je četiri najudaljenije galaksije ikada posmatrane, od kojih je jedna nastala samo 320 miliona godina nakon Velikog praska kada je Univerzum još bio u povoju, pokazalo je novo istraživanje u utorak.
Teleskop Veb je pokrenuo bujicu naučnih otkrića otkako je počeo sa radom prošle godine, zavirujući dalje nego ikada ranije u daleke domete Univerzuma – što takođe znači da gleda unazad u vreme.
Do trenutka kada svetlost iz najudaljenijih galaksija stigne do Zemlje, ona je proširena širenjem Univerzuma i pomerena u infracrvenu oblast svetlosnog spektra.
Instrument NIRCam Vebb teleskopa ima neviđenu sposobnost da detektuje ovu infracrvenu svetlost, omogućavajući mu da brzo uoči niz nikada ranije viđenih galaksija – od kojih bi neke mogle da preoblikuju razumevanje astronoma o ranom univerzumu.
U dve studije objavljene u časopisu Nature Astronomi, astronomi su otkrili da su „nedvosmisleno otkrili“ četiri najudaljenije galaksije ikada posmatrane.
Galaksije datiraju od 300 do 500 miliona godina nakon Velikog praska pre više od 13 milijardi godina, kada je Univerzum bio samo dva procenta svoje sadašnje starosti.
To znači da su galaksije iz onoga što se naziva „epoha rejonizacije“, perioda kada se veruje da su se pojavile prve zvezde. Epoha je došla neposredno posle kosmičkog mračnog doba koje je doneo Veliki prasak.
Stefan Šarlo, istraživač na Institutu za astrofiziku u Parizu i koautor dve nove studije, rekao je za AFP da je najudaljenija galaksija – nazvana JADES-GS-z13-0 – nastala 320 miliona godina nakon Velikog praska.
To je najveća udaljenost koju su ikada posmatrali astronomi, rekao je on.
Teleskop Veb je takođe potvrdio postojanje JADES-GS-z10-0, koji datira od 450 miliona godina nakon Velikog praska i koji je ranije primećen od strane svemirskog teleskopa Habl.
Sve četiri galaksije imaju „veoma malu masu“ i teže oko sto miliona solarnih masa, rekao je Šarlo. Mlečni put, za poređenje, prema nekim procenama teži 1,5 triliona solarnih masa.
Ali galaksije su „veoma aktivne u formiranju zvezda srazmerno njihovoj masi“, rekao je Šarlo.
Te zvezde su se formirale „otprilike istom brzinom kao i Mlečni put“, brzinom koja je bila „iznenađujuća tako rano u Univerzumu“, dodao je on.
Galaksije su takođe bile „veoma siromašne metalima“, dodao je on.
Ovo je u skladu sa standardnim modelom kosmologije, najboljim razumevanjem nauke o tome kako funkcioniše univerzum, koji kaže da što je bliže Velikom prasku, manje je vremena za formiranje takvih metala.
Međutim, u februaru, otkriće šest masivnih galaksija 500-700 miliona godina nakon Velikog praska navelo je neke astronome da dovedu u pitanje standardni model.
Te galaksije, koje je takođe posmatrao Veb teleskop, bile su veće nego što se mislilo da je moguće tako brzo nakon rođenja Univerzuma – ako se potvrdi, standardni model bi mogao da zahteva ažuriranje.
Pieter van Dokkum, astronom sa Univerziteta Jejl koji nije uključen u najnovija istraživanja, pozdravio je potvrdu četiri novootkrivene udaljene galaksije kao „tehnički obilazak sile“.
„Granica se pomera skoro svakog meseca“, prokomentarisao je van Dokkum za Nature, dodajući da sada postoji „samo 300 miliona godina neistražene istorije Univerzuma između ovih galaksija i Velikog praska“.
Veb teleskop je primetio moguće galaksije još bliže Velikom prasku, ali one tek treba da budu potvrđene, rekao je on.
