Evropska centralna banka će u četvrtak ponovo podići kamatne stope kako bi se borila protiv bedaste inflacije i, uz veliki i rekordni potez koji se razmatra, pitanje je samo za koliko.
Zabrinuti da se inflacija do neba sve više učvršćuje, kreatori politike se trude da zadrže poklopac na najštetnijem naletu rasta cena u bloku u skoro pola veka, jer on jede štednju domaćinstava i opterećuje poslovni rezultat.
Na kraju, izbor će biti između 50 i 75 baznih poena povećanja depozitne stope od nula procenata.
Ovo poslednje bi bilo najveće povećanje referentne stope ECB do sada, ali će, bez obzira na ishod, smer kretanja banke biti jasan.
U narednim mesecima je uračunato još povećanja jer pritisci na cene za koje se već očekuje da će dovesti do zimske recesije dosledno premašuju čak i najpesimističnije prognoze.
Podstaknuta oštrim komentarima konzervativnih kreatora politike, tržišta su sada skoro podigla cenu od 75 baznih poena. Mala većina ekonomista koje je anketirao Rojters takođe predviđa veći porast.
„Smatramo da je to veoma blizak poziv, sa dobrim argumentima na obe strane, ali na kraju mislimo da će oni koji se zalažu za veće povećanje preovladati jer septembar nudi najbolju priliku da se pošalje jasan signal odlučnosti“, rekao je ekonomista Morgan Stenlija Jens Ajzenšmit.
„Bilo da je u pitanju 50 ili 75 baznih poena, … vidimo da se ciklus povećanja ECB završava na 2% u martu.
Odluka takođe obuhvata političku dilemu.
Ažuriranje prognoza ECB će sigurno pokazati naglo veću inflaciju i znatno slabiji privredni rast.
Visoke cijene energije će oslabiti kupovnu moć i skoro sigurno gurnuti blok u recesiju koju bi mogla pogoršati agresivna ECB, posebno sa rastućim troškovima zaduživanja za vlade dok pokušavaju da pomognu onima koji su najviše pogođeni.
Veliko povećanje nakon decenije ultraniskih stopa takođe je u suprotnosti sa smernicama ECB za postepenost i nekoliko kreatora politike, uključujući člana odbora Fabija Paneta i šefa grčke centralne banke Janisa Sturnarasa, izneli su argument za manji potez.
Centralne banke su takođe nemoćne protiv inflacije izazvane poremećajima na strani ponude, a sadašnja povećanja kamatnih stopa će uticati na ekonomiju godinama kasnije, kada se inflacija smanjuje sama od sebe.
Međutim, stidljiva akcija sada bi mogla da podigne dugoročna inflatorna očekivanja sa već visokih nivoa, oslabi kredibilitet ECB u borbi protiv inflacije i izazove sam okvir njenog mandata.
Glavna inflacija evrozone je preko 9% dok je njena osnovna stopa 4,3%, što je više nego dvostruko od cilja ECB-a, što ukazuje da sve više pritisaka na cene energije prodire u širu ekonomiju.
Manji potez bi takođe oslabio evro jer američke Federalne rezerve očigledno brže podižu stope, što bi zauzvrat dodatno podstaklo inflaciju pošto je energija denominirana u dolarima.
Zbog toga je skoro pola tuceta kreatora politike javno podržalo stavljanje opcije od 75 baznih poena na sto, dajući debati jastrebovski zamah.
Predstojeća recesija takođe čini razloge za povećanje stope unapred, jer će biti teško komunicirati o agresivnom kretanju kada pad zavlada.
Neki kreatori politike mogu čak pozdraviti plitku recesiju koja bi, s obzirom na to da je tržište rada u bloku sve zategnutije, mogla pružiti olakšanje firmama koje se sada bore da pronađu radnike.
„Očekujemo povećanje kamatnih stopa od 75, 50 i 25 baznih poena na predstojećim sastancima ove godine, uzimajući kamatnu stopu na neutralnu teritoriju kako se ekonomija usporava, i još tri povećanja od 25 baznih poena sledeće godine“, rekao je ekonomista Sosijete ženeral Anatoli Anenkov.
Povrh najave stope, ECB će verovatno raspravljati o promeni načina na koji plaća kamatu na višak rezervi koje su parkirale komercijalne banke, koje su sada postavljene da uživaju bezrizičnu dobit od triliona evra gotovine koja kruži u finansijskom sistemu.
