Finski parlament je u srijedu dao konačno odobrenje za istorijsku kandidaturu nordijske zemlje za pridruživanje NATO-u, a poslanici su potpisali članstvo zajedno sa potrebnim zakonima.
Parlament Eduskunta sa 200 poslanika usvojio je tu meru sa 184 prema 7 kako bi se omogućilo pristupanje Finske NATO-u, otklanjajući poslednju potrebnu nacionalnu prepreku za pridruživanje 30-članoj zapadnoj alijansi.
Glasanje je inicirala vlada levog centra premijerke Sane Marin, koja je želela da nastavi sa glasanjem pre opštih izbora u Finskoj 2. aprila, iako dve članice NATO-a — Turska i Mađarska — još uvek nisu ratifikovale kandidature Finske i susedne Švedske za članstvo .
Zakonodavne odluke od srede treba da potpiše u zakon predsednik Sauli Niinisto, koji se obavezao da će to učiniti pre aprilskih parlamentarnih izbora.
Finska i Švedska — bliski nordijski partneri u kulturnom, ekonomskom i političkom smislu — zajedno su se prijavili za pridruživanje NATO-u u maju.
NATO zahteva jednoglasno odobrenje svojih postojećih članica za prijem novih. Većina protivljenja kandidaturama Finske i Švedske za članstvo dolazi iz Turske, koja želi snažniju akciju, uglavnom iz Švedske, protiv grupa koje Ankara smatra teroristima.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak u Helsinkiju da je članstvo Finske i Švedske „glavni prioritet“ za alijansu i pozvao Tursku i Mađarsku da hitno ratifikuju pristupanje nordijskih zemalja.
Turska je pristala da nastavi razgovore sa Finskom i Švedskom o njihovim kandidaturama za članstvo u Briselu ovog meseca kako bi izgladila prepreke i pitanja koja Ankara ima, posebno sa Švedskom.
U međuvremenu, mađarski parlament trebalo je da počne raspravu o članstvu nordijskog dvojca u NATO-u u sredu, uz očekivanu ratifikaciju krajem marta.
Visoki mađarski poslanik rekao je prošle nedelje da Mađarska planira da pošalje delegaciju u Finsku i Švedsku kako bi rešila „političke sporove“ koji su izazvali sumnje među nekim mađarskim zakonodavcima da li da podrže njihove kandidature za NATO.
