Prvo neformalno glasanje u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija 30. jula pokazalo je da je bivša potpredsjednica Kostarike Rebeka Grinspen rani favorit za novu generalnu sekretarku UN, a slijedi bivša ministrica vanjskih poslova Gvajane Kerolin Rodrigez-Birket.
Na neobavezujućem neformalnom glasanju (straw poll), u kojem je učestvovalo svih 15 članica Savjeta bezbjednosti, Grinspen je dobila 10 glasova „ohrabrujem“, Rodrigez-Birket devet, a Argentinac Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), sedam, rekle su diplomate agenciji Rojters.
Tokom ovih neformalnih glasanja, kojih će biti više, članovi Savjeta bezbjednosti tajnim glasanjem za svakog kandidata treba da označe da li ga „ohrabruju“, „ne ohrabruju“ ili o njemu „nemaju mišljenje“.
Nasljednika Antonija Gutereša očekuje zadatak da revitalizuje organizaciju koja se suočava s krizom i opadanjem ugleda, a koja je pod sve većim pritiskom da reformiše glomaznu i skupu birokratiju i smanji preklapanje nadležnosti među brojnim agencijama, piše Rojters.
Diplomate su navele da je Grinspen, ekonomistkinja rođena u porodici jevrejskog porijekla čiji su roditelji napustili Evropu nakon što su preživjeli Holokaust, dobila jedan glas „ne ohrabrujem“ i četiri glasa „bez mišljenja“.
Rodrigez-Birket dobila je dva glasa „ne ohrabrujem“ i četiri „bez mišljenja“, dok je Grosi dobio dva glasa „ne ohrabrujem“ i šest „bez mišljenja“.
U prvim krugovima neformalnog glasanja koriste se isti glasački listići za sve članice, što diplomatama omogućava da vide ukupan nivo podrške i protivljenja kandidatima, ali ne i da li negativni glasovi potiču od neke od pet stalnih članica Savjeta bezbjednosti sa pravom veta – Kine, Francuske, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država – čija je podrška od presudnog značaja.
U kasnijoj fazi pet stalnih članica koristi glasačke listiće druge boje, čime se otkriva da li je kandidat dobio glas „ne ohrabrujem“ od neke od njih.
Među ostalim kandidatima su bivša predsjednica Čilea Mišel Bačelet, bivša ministrica vanjskih poslova Ekvadora Marija Fernanda Espinosa, bivši predsjednik Senegala Maki Sal i ugandski diplomata Olara Otunu, koji je ušao u trku prošle sedmice.
Bačelet je dobila šest glasova „ohrabrujem“, pet „ne ohrabrujem“ i četiri „bez mišljenja“, Sal šest glasova „ohrabrujem“, sedam „ne ohrabrujem“ i dva „bez mišljenja“.
Espinosa je dobila pet glasova „ohrabrujem“, dva „ne ohrabrujem“ i osam „bez mišljenja“, a Otunu dva glasa „ohrabrujem“, pet „ne ohrabrujem“ i osam „bez mišljenja“.
Očekuje se više krugova glasanja.
Dvoje diplomata ocijenilo je da je rezultat ohrabrujući za Grinspen, pod uslovom da njen jedini glas „ne ohrabrujem“ nije došao od neke stalne članice sa pravom veta.
Drugi diplomata rekao je da je rezultat Rodrigez-Birket iznenađenje, ocjenjujući da bi, ako dva glasa „ne ohrabrujem“ nijesu od stalnih članica, mogla neprimjetno da se probije u vrh.
Još jedan diplomata ocijenio je da rezultati pokazuju da „ne postoji konsenzus“ oko bilo kojeg kandidata.
U osamdesetogodišnjoj istoriji Ujedinjenih nacija nikada nije izabran generalni sekretar jevrejskog porijekla, niti žena.
Izraelski ambasador pri UN Dani Danon, koji optužuje Gutereša za pristrasnost prema Izraelu, izjavio je da naredni generalni sekretar „mora imati na umu da su Ujedinjene nacije stvorene da jednako služe svim državama članicama“ i da mora da se suoči sa „institucionalnim antisemitizmom koji se ukorijenio u djelovima sistema UN“.
Stručnjak za UN iz Međunarodne krizne grupe, Ričard Govan, ocijenio je da rezultati glasanja pokazuju da izbor novog šefa UN „neće biti brz“.
Dosadašnja praksa ukazuje da bi moglo uslijediti još više krugova glasanja tokom narednih sedmica, a da bi proces mogao biti završen krajem septembra ili početkom oktobra. Ukoliko se ne pojavi kandidat oko kojeg postoji konsenzus, postupak bi mogao trajati i duže.
U trku i dalje mogu da uđu novi kandidati.
Savjet bezbjednosti na kraju usvaja rezoluciju kojom Generalnoj skupštini UN, koja ima 193 članice, preporučuje kandidata za imenovanje. Za to je potrebno najmanje devet glasova „za“ i nijedan veto.
Potvrda Generalne skupštine potom se tradicionalno smatra formalnošću.
