Nosivi pametni uređaj koji je trenutno u razvoju mogao bi jednog dana držati na oku pušače dok pale i odlučivati da li im je potrebna pomoć u njihovim ciljevima da prestanu.
Ogrlica, nazvana SmokeMon, trenutno se sastoji od prilično jednostavne plave kutije koja skriva tehnologiju senzora toplote, mada bi se vremenom mogla smanjiti tako da odgovara elegantnom privesku koji zadovoljava skoro svaki modni ukus.
Nenametljiva i bez sredstava za identifikaciju korisnika ili onih oko njih, tehnologija ima za cilj da odgovori na probleme privatnosti i stigme, pri čemu rano testiranje korisnika već daje pozitivan odgovor.
Ako pušite, verovatno već znate da vaša navika ne samo da ugrožava vaše zdravlje, već može uticati i na zdravlje onih oko vas, potencijalno za generacije koje dolaze.
S obzirom na uticaj pušenja cigareta na javno zdravlje, sada postoji mnogo naučno podržanih metoda za odbacivanje te navike. Kako stručnjaci saznaju više o ponašanju pušača koji žele da ga ostave, oni mogu nastaviti da oblikuju svoje savete o tome kako dalje.
Razvoj uređaja za praćenje vode istraživači sa Univerziteta Northvestern u SAD sa ciljem da pomognu pušačima da prestanu da puše razumevanjem njihovih navika pušenja koje bi mogle da signaliziraju povratak na staro.
„Za mnoge ljude koji pokušavaju da prestanu da puše, lapsus je jedna ili dve cigarete ili čak jedno duvanje. Ali lapsus nije isto što i recidiv (redovno vraćanje na pušenje)“, kaže stariji autor Nabil Alšurafa, bihevioralni i informatičar sa Univerziteta Northvestern.
„Osoba može da uči iz lapsusa, tako što će steći svest da nije pogrešila, već je samo imala privremeni neuspeh. Da bismo izbegli recidiv, onda možemo da počnemo da preusmeravamo njihov fokus na to kako se nosimo sa njihovim okidačima i nosimo se sa žudnjama.“
Ključna prednost ove nove tehnologije je ta što tačnije i diskretnije detektuje pušenje od drugih prototipova uređaja.
Uređaj koji radi na baterije koristi termalne senzore da detektuje toplotu koja zrači iz vrha upaljene cigarete i prikuplja informacije o svakoj cigareti. Ova merenja uključuju detalje kao što su koliko je udahnuto udahnuto, količina udahnutog dima i vreme između udisaja.
Devetnaest ljudi je učestvovalo u studiji, a naučnici su posmatrali njihovo pušačko ponašanje dok su nosili uređaj u 115 sesija, kako u laboratorijskom okruženju, tako iu stvarnim uslovima. Testiranje uređaja van laboratorije omogućilo je timu da utvrdi da li je pušačima neprijatno da nose ogrlicu u javnosti i da li su prijavili bilo kakve reakcije prolaznika.
Istraživači su koristili algoritam mašinskog učenja za obradu podataka i uporedili performanse i upotrebljivost SmokeMon-a sa postojećim uređajem „zlatnog standarda“ za praćenje ponašanja pušača. Nazvan CReSS džep, zahteva od korisnika da ubace cigaretu na jedan kraj i udahnu kroz usnik na drugom.
Merenja koja je zabeležio SmokeMon pokazala su sličnu tačnost u poređenju sa onima na džepnom uređaju CReSS, a odgovori učesnika u upitnicima nakon eksperimenta obećavaju.
Većina učesnika je izjavila da to nije ometalo njihov svakodnevni život ili pušačko ponašanje, i nisu bili zabrinuti zbog nelagodnosti ili invazije na privatnost njih samih ili onih oko njih.
Jedan učesnik je izjavio: „Imao sam jednog prijatelja koji se raspitivao šta uređaj snima, i delovao je zadovoljno kada sam mu rekao da ne snima audio ili video.“
Istraživači tvrde da njihovi rezultati sugerišu „značajno obećanje“ u korišćenju termalnih kamera za pomoć pri prestanku pušenja, ali su primetili da im je potrebno više podataka. Takođe, primećuju, postoje ograničenja, kao što je to kako bi učinak mogao biti pogođen kada su pušači u hladnom okruženju.
Da bi olakšali buduća istraživanja koja imaju za cilj da objasne ili procene pušačko ponašanje, autori su obezbedili platformu za obradu podataka otvorenog koda.
„Sada možemo početi da testiramo efikasnost ovog uređaja u poboljšanju stope uspeha programa za odvikavanje od pušenja sprečavanjem recidiva kod pušača koji planiraju da prestanu da puše“, kaže Alšurafa.
„Moći ćemo da testiramo da li povratne informacije i intervencije u realnom vremenu mogu biti efikasnije od uobičajene nege.“
