Kosovo slavi 15 godina nezavisnosti sa mesecom proslave koji počinje u petak, dok se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima sa Srbijom, koja odbija da prizna autonomiju svoje bivše pokrajine.
Vojna parada, svečanosti kod spomenika narodnim herojima i posebna sednica parlamenta neki su od jubilarnih događaja planiranih u prestonici Prištini.
Najmlađa evropska država jednostrano je proglasila nezavisnost od Srbije 17. februara 2008, skoro devet godina nakon što je 78-dnevna kampanja NATO bombardovanja 1999. godine okončala krvavi udar Beograda na albanske separatiste. Međunarodni sud pravde presudio je 2010. da deklaracija nije prekršila međunarodno pravo.
Sjedinjene Države i većina zapadnih sila su među 117 zemalja koje su priznale državnost Kosova, a oko 200 međunarodnih organizacija dozvolilo je pridruživanje Kosovu, ali ne i Ujedinjenim nacijama. Brojne evropske nacije, uključujući Bosnu, Kipar, Grčku, Moldaviju, Rumuniju, Španiju, Slovačku i Ukrajinu, ne priznaju Republiku Kosovo.
Srbija, koja je Kosovo vekovima smatrala kolevkom svoje civilizacije, i dalje ga doživljava kao deo svoje teritorije. Rusija i Kina kontinuirano podržavaju stav Srbije, kao i Alžir, Maroko, Belorusija, Južna Afrika, Iran i druge nacije koje ne žele da budu uvučene u spor.
Dok je Evropska unija posredovala u pregovorima između Srbije i Kosova od 2011. godine, mali broj od 33 potpisana sporazuma je sproveden. I EU i Sjedinjene Države su se zalagale za brže pomirenje otkako je Rusija napala Ukrajinu pre skoro godinu dana, plašeći se novog sukoba na Balkanu.
Izaslanici SAD i EU redovno su posećivali Prištinu i Beograd poslednjih meseci kako bi ih ohrabrili da prihvate novi predlog za normalizaciju odnosa. Detalji predloga još nisu objavljeni.
Američki ambasador na Kosovu Džefri M. Hovenier rekao je za Asošiejted pres da je predlog „privremeni korak, koji će…regulisati odnose na veoma smislen način i biti od ogromne koristi i za Kosovo i za Srbiju“.
Vašington je takođe pojačao pritisak na vladu Kosova da primeni sporazum iz 2013. o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na severu Kosova kojim dominiraju etnički Srbi. Ustavni sud Kosova je 2015. proglasio deo sporazuma neustavnim na osnovu toga što je isključio druge etničke grupe i mogao bi da podrazumeva korišćenje izvršnih ovlašćenja.
Prema planu za 2013. godinu, udruženje bi koordiniralo rad na obrazovanju, zdravstvu, uređenju zemljišta i ekonomskom razvoju na lokalnom nivou. Kosovska vlada strahuje da će ta grupa na kraju potkopati državnost zemlje uz pomoć Beograda i pretvoriti sever Kosova u još jednu Republiku Srpsku, entitet u Bosni kojim dominira Srbija.
Priština optužuje Beograd da iskorišćava etničku srpsku manjinu, za koju kaže da predstavlja samo 7% od 1,8 miliona stanovnika, za podizanje bilateralnih tenzija. Etnički Srbi imaju 10 mesta u parlamentu od 120 mesta i jedno mesto u vladinoj vladi. Više od 90% stanovništva Kosova su etnički Albanci.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da se nada da će novi plan predvođen EU dovesti Srbiju i Kosovo u završnu fazu međusobnog priznavanja.
„Ako ove godine normalizujemo odnose sa Srbijom, to će biti velika stvar, ne samo za Kosovo, već bih rekao posebno za Srbiju“, rekao je Kurti.
Tenzije između Prištine i Beograda i dalje su napete. Krajem prošle godine Srbija je zatražila od mirovnih snaga na Kosovu predvođenih NATO-om da pošalju 1.000 svojih vojnika da zaštite etničke Srbe na severu Kosova. Članovi zajednice podigli su 16 barikada koje su blokirale puteve na severu nakon hapšenja policajca. Zahtev nije odobren.
Lars-Gunar Vigemark, šef misije EU za vladavinu prava na Kosovu, nazvao je decembarski incident „veoma napetim obračunom sa barikadama“ i „najozbiljnijom krizom sa kojom se Kosovo suočava … u poslednjoj deceniji“.
EU je poručila i Kosovu i Srbiji da je uspostavljanje produktivnih veza preduslov za njihovo pridruživanje bloku. Kosovo se prijavilo da postane kandidat za članstvo u EU, dok Srbija godinama pokušava da napreduje u pregovorima o članstvu sa Briselom.
U Srbiji, proruske desničarske grupe zahtevale su da Beograd prekine sve pregovore o normalizaciji sa Kosovom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi to međunarodno izolovalo njegovu zemlju i značilo kraj integracije Srbije u EU. Vučić je rekao da je spreman da razmotri najnoviji zapadni plan.
Pored tekućih ekonomskih problema i potrebe da ispuni uslove EU za reforme upravljanja, Kosovo, koje je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, još uvek se bori sa nasleđem rata sa Srbijom iz kasnih 1990-ih.
Bivši predsednik Hašim Tači i još četvorica ratnih heroja iz Oslobodilačke vojske Kosova uhapšeni su u novembru 2020. i prebačeni u pritvorski centar Tribunala u Hagu, u Holandiji, da bi se suočili sa optužbama za ubistvo, mučenje i progon. Svi su negirali optužbe.
Specijalni sud istražuje navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa delovanjem OVK tokom i posle rata na Kosovu.
