Baš kao i danas, drevni lekari su se interesovali za svakodnevne navike ljudi koji su doživeli duboku starost. Grčki lekar Galen, na primer, pisao je o dvojici ljudi koje je lično poznavao u Rimu, a koji su doživeli visoke godine. Prvi je bio gramatičar Telefus, koji je živeo skoro 100 godina.
Prema Galenu, Telefus je jeo samo tri puta dnevno. Njegova ishrana bila je jednostavna: „Kaša kuvana u vodi pomešana sa sirovim medom najbolje kvalitete, i to mu je bilo dovoljno za prvi obrok.“ Uveče je jeo samo hleb, natopljen vinom.
Drugi čovek o kojem Galen piše bio je stari lekar Antioh, koji je živeo do svojih 80-ih godina. Antioh je takođe imao jednostavnu ishranu, obično je doručkovao tostirani hleb sa medom, a za ručak je jeo ribu, ali samo onu iz plićaka i dubokog mora.
Pored jednostavne ishrane, Antioh je svakog jutra išao u šetnju. Galen je napomenuo da je Antioh „izvrsno vežbao za starije osobe“, što je uključivalo lagane vežbe i šetnje bez umaranja.
Galen zaključuje da su rutine Telefusa i Antioha verovatno doprinele njihovom dobrom zdravlju u starosti. Ovi drevni ljudi su se brinuli o sebi i ostali aktivni, što je doprinelo njihovoj dugovečnosti.
Lucijan, grčki esejista, savetovao je da imitiramo stil života ljudi koji su živeli dugo i zdravo. Njihove navike mogu poslužiti kao inspiracija svima koji teže dugom životu.
