Oko trećina žena u Evropskoj uniji (EU) tokom života doživi fizičko ili seksualno nasilje, ali većina incidenata nikada ne bude prijavljena, pokazalo je juče objavljeno istraživanje.
Rezultati ankete, koju su sproveli Agencija EU za osnovna prava (FRA) i Evropski institut za rodnu ravnopravnost, pokazuju da je samo 11,3 odsto žena prijavilo policiji fizičko ili seksualno nasilje koje su počinile osobe koje im nijesu partneri, dok je svega 6,1 odsto prijavilo nasilje od strane intimnog partnera, prenio je Rojters.
Među najčešćim razlozima neprijavljivanja nasilja navode se stid, samookrivljavanje, strah i nepovjerenje u rad policije. Kao značajni faktori prepoznati su i nedovoljna informisanost o dostupnim vidovima pomoći, te ograničen pristup službama podrške.
Oko 30,7 odsto žena širom EU izjavilo je da je doživjelo neki oblik nasilja, što je blagi pad u odnosu na 33 odsto zabilježenih u prvom ovakvom istraživanju iz 2012. godine. Studija je ukazala i na druge rasprostranjene oblike zlostavljanja, uključujući psihološko, ekonomsko i onlajn nasilje.
“Nasilje nad ženama predstavlja kršenje osnovnih prava”, kazala je direktorica FRA Sirpa Rautio. “Države članice imaju jasnu obavezu da spriječe nasilje, zaštite žrtve i obezbijede pristup pravdi, a ovi nalazi pokazuju da predstoji još hitnog posla”.
Stope rasprostranjenosti nasilja značajno variraju među državama članicama – od 57,1 odsto u Finskoj do 11,9 odsto u Bugarskoj.
Nordijski susjedi Finske, poznate po visokom nivou rodne ravnopravnosti, takođe bilježe visoke stope nasilja: 52,5 odsto žena u Švedskoj i 47,5 odsto u Danskoj navelo je da je doživjelo nasilje, dok zemlje na jugu Evrope s nižim stepenom rodne ravnopravnosti pokazuju složeniju dinamiku prijavljivanja.
Ovaj nesklad, poznat kao “nordijski paradoks”, mogao bi odražavati stvarne razlike u iskustvima žena, ali i različite obrasce prijavljivanja i percepcije nasilja, uključujući one povezane sa seksualnim odnosima, koje se razlikuju od zemlje do zemlje, navode istraživači.
I prvo istraživanje FRA o nasilju nad ženama u EU iz 2012. godine ukazalo je na isti paradoks.
Novo istraživanje zasnovano je na intervjuima sa gotovo 115.000 žena starosti od 18 do 74 godine, sprovedenim u periodu od septembra 2020. do marta 2024. godine.
Evropska komisija je izrazila je zabrinutost zbog nalaza istraživanja.
“Razmjere neprijavljenog nasilja pokazuju da se sistemi moraju unaprijediti i da žrtve moraju dobiti podršku”, saopšteno je, uz ocjenu da je borba protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici “jedan od ključnih prioriteta Evropske unije”.
