Za turiste koji vole da zuje otvoren je novi lanac hotela u centru Beograda.
Hrana i smeštaj su besplatni i nisu potrebne prethodne rezervacije.
Ako ste pčela, posebno pčela samica, dovoljno je da doletite do Botaničke bašte „Jevremovac“, skrenete levo i ubrzo ćete naići na drvenu kućicu sa puno rupa.
Svaka od ovih šupljina, izdubljena u drvetu ili trsci, zasebna je soba u koju pčele mogu da se smeste.
„Navikli smo da stalno čistimo opalo lišće, trule panjeve, a sve su to mesta gde bi pčele mogle da naprave gnezda.
„Hoteli za pčele, i uopšte za insekte, način su da im vratimo sve ono što smo im uzeli i tako im obezbedimo prostor gde će ostaviti potomke“, kaže Jovana Bila Dubaić, docentkinja na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Pored Botaničke bašte, hoteli za pčele postavljeni su i u Topčiderskom parku i dvorištu Šumarskog fakulteta.
„Potpuno je bezbedno da priđete ovim hotelima.
„Za razliku od medonosnih pčela, pčele solitarice nemaju instinkt da brane gnezdo i neće vas ubosti“, objašnjava Bila Dubaić dok prstom nežno pomera pčelu koja je upravo sletela u hotel u Botaničkoj bašti.
„Kada kažemo pčela, obično pomislimo na medonosne pčele, koje žive u kontrolisanim uslovima, u košnicama.
„Međutim, pčela ima veoma mnogo i sve su one važne“, objašnjava Bila Dubaić.
U svetu živi 20.000 vrsta ovih insekata, dok je u Srbiji otkriveno 850.
Mogu biti različitih boja i veličine, a neke su duge i po tri centimetra .
Zajedničko im je da prenose polen sa jednog na drugi cvet oprašujući biljke iz kojih će nastati plodovi, i zato se procenjuje da svaki treći zalogaj hrane zavisi od ovih insekata.
„Planeta danas izgleda ovako zahvaljujući oprašivačima koji omogućavaju da se biljke polno razmnožavaju“, kaže Bila Dubaić.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Za razliku od medonosnih pčela, solitarice žive same i ne prave med.
Med je za pčele „zimnica“, koju sebi obezbeđuju za hladne mesece kada nema cveća.
Solitaricama ne treba ovakva zaliha jer žive veoma kratko – do šest nedelja, kaže Bila Dubaić.
Hoteli za insekte ne moraju biti veliki.
Pčele će rado birati i kućice od drveta ispunjene šupljinama, koje se mogu napraviti ili kupiti.
Postavljajući ih u baštu ili na terasu biljke dobijaju sigurne oprašivače.
Mirjana Radojičić iz Beograda kupila je hotel u martu ove godine i veoma brzo su stigli gosti.
„Pčele su polegle jaja tako da možemo očekivati prinovu“, govori kroz smeh.
Baštovanstvom se bavi više od deset godina i kaže da joj biljke donose „radost i spokoj“
„Ljudi treba da posmatraju svet oko sebe.
„Postoje pčele koje žive same i njih možemo da podržimo postavljajući jedan ovakav hotel“, kaže.
Tokom kratkog života, glavni posao ovih pčela je, pored oprašivanja, da obezbede potomke.
Prvi zadatak je da nađu sigurno mesto gde mogu da naprave gnezdo i polože jaje.
Biraju tunele, šupljine u mrtvom drvetu, panjevima, a neke čak kopaju rupe u zemlji.
Tamo prave ‘sobice’ za mlade, oblažući ih raznim materijalima i razdvajajući ih tako da svaka pčelica ima vlastiti prostor.
Tako ušuškana, jaja se polako razvijaju.
„Iz jaja će nastati larva koja se hrani onim što im je mama ostavila.
„Ona će se potom učauriti, formiraće se jedan kokon unutar koga će dalje rasti. Tako će provesti zimu i na sledeće proleće ili leto, pretvoriće se u odraslu jedinku“, kaže Bila Dubaić.
Dok pažljivo otvara jednu od trski koja se nalazi u hotelu, pokazuje kako izgledaju kokoni koji su u njoj smešteni.
Na tvrdim lopticama se vide crne mrvice, izmet ostao iza larve pošto je pojela hranu, kaže.
Kokoni se mogu preneti i ovo privremeno izmeštanje neće naškoditi malim pčelama.
„Prostor prvo popunjavaju jaja iz kojih će izaći ženke, pa potom mužjaci.
„Razlog je da bi na proleće prvo izleteli mužjaci, hranili se, i bili spremni da dočekaju ženke“, kaže.
Kada popune sobe jajima, pčele zatvaraju rupe blatom tako da njihovi potomci ostanu na sigurnom.
„Njihova strategija je da obezbede što više hrane sopstvenim bebama, da ih obezbede od patogena, parazita, od hladnog uticaja.
„Onda uginu, a u stvari će njihove bebe da nastave taj životni ciklus“.
