Mnoge majke odojčadi već decenijama slušaju da je „dojka najbolja“. Iako ova poruka treba da podstakne dojenje, takođe može da stvori ogroman pritisak na majke koje imaju problem da doje.
Neke majke žele da doje, ali su, iz različitih razloga, prinuđene da prestanu ranije nego što bi trebalo.
Nekoliko njih je za BBC govorilo o periodu ogromne tuge i srama nakon odluke da prestanu da doje.
Džema Manford, koja je 2017. rodila sina Maksa, planirala je da ga isključivo doji, međutim, već trećeg dana se javio problem.
„Sedela sam na kauču, držala moju bebu i nisam mogla da prestanem da plačem“, priseća se ona.
Kaže da je sledeće dve nedelje prošla kroz „pakao“ i da se užasavala svakog podoja.
Na vrhuncu stresa, Džema je zamolila goste da odu, dok se skrivala u spavaćoj sobi u kojoj su zavese bile navučene, očajnički pokušavajući da natera njenu bebu da sisa.
„Dojenje mi je bilo iscrpljujuće i osećala sam sram“, dodaje ona.
Njen sin je imao ankiloglosiju (podvezan jezik), urođenu anomaliju jezika kada je resica ispod jezika skraćena ili je jako čvrsta i zadebljana, što utiče na pokretljivost jezika, pa nije mogao pravilno da hvata dojku.
Posle nekoliko nedelja, njena beba je počela da gubi na težini.
Znajući da to znači mogući povratak u bolnicu, odlučila je da pređe isključivo na ishranu mlečnom formulom.
Dve godine kasnije je rodila drugo dete.
Iako njena ćerka nije imala ankiloglosiju, odlučila je da neće pokušavati da doji duže od nekoliko dana.
Međutim, ta odluka je proganja i danas.
„Nisam bila u stanju da uradim najprirodniju i najjedinstveniju stvar koju majka može da uradi, i bilo me je sramota – još uvek me je stid“, kaže ona.
Sada veruje da je možda patila od postporođajne depresije, iako joj tada nije bila dijagnostikovana.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Profesorka Ejmi Braun, istraživačica javnog zdravlja koja je napisala knjigu o patnji zbog prekida dojenja, kaže da je tuga uobičajeni osećaj usled takvog iskustva.
„Mnoge žene prestaju da doje mnogo ranije nego što su želele i osećaju razočaranje ili da su propustile određeno iskustvo“, kaže ona.
Trenutno, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se prvih šest meseci novorođenče isključivo doji, dok Unicef, Dečji fond Ujedinjenih nacija (UN), napominje da dojenje smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta, dijabetesa u detinjstvu, srčanih bolesti, i gojaznosti.
Na globalnom nivou, procenat odojčadi koja se tokom prvih šest meseci isključivo doje dostigao je 48 odsto, što je porast od 10 odsto u odnosu na prethodnu deceniju.
Dipti, koja je drugi put trudna i sada je u sedmom mesecu, nada se da ovaj put neće imati probleme dojenja koje je imala sa prvom bebom.
Sin, koga je rodila 2021. godine, imao je podvezani jezik i nije mogao da sisa.
Čak ni operativni zahvat na jeziku bebe nije rešio problem dojenja.
Dipti je odlučila da izmlazuje mleko i bebu hrani na flašicu, ali joj je to bilo nepraktično i iscrpljujuće.
„Ritam je bio nemilosrdan – svaka dva sata, isto i tokom noći, i osećala sam da to ne radim kako treba“, priseća se ona.
Zbog rasporeda hranjenja skoro da nije izlazila iz kuće.
Kada je njen sin napunio 12 nedelja, počela je da ga hrani mlečnom formulom kako bi mogla sa njim da uživa napolju i da ide na radionice za bebe koje su bile važne za njegov razvoj.
Mesec dana kasnije, Dipti je saznala da operacija na jeziku nije dobro obavljena i da je potrebna nova zbog ožiljka, ali tada je bilo prekasno da se vrati dojenju.
Dipti je osećala stid i krivicu kada je koristila flašicu u društvu njenih prijateljica koje doje.
„Niko me nikada nije osuđivao, ali sam se stidela što bebu hranim na flašicu i tužna što ne mogu da dojim kao one“, kaže Dipti.
Dok su bebe Džeme i Dipti obe imale podvezani jezik, postoji još nekoliko razloga zbog kojih se majke muči da doje.
Uobičajeni problemi su bolne i ispucale bradavice, krvarenje iz bradavica, začepljen mlečni kanal, kao i nedostatak ili višak mleka.
Prepunjenost dojki u nekim slučajevima može dovesti do mastitisa, zapaljenja dojke koje uzrokuje začepljenje mlečnog kanala usled čega se javljaju bolova u dojkama tokom dojenja.
Liza Mendel iz Međunarodnog udruženja konsultanata za laktaciju pruža savete majkama koje imaju problem da doje.
Ona kaže da je suštinski važno da se ženama što je pre moguće pruže stručni saveti u vezi za laktacijom i podrška za dojenje.
„Mogu postojati višestruki problemi, na primer, ako majka koja ima malo mleka ima probleme sa štitnom žlezdom, onda to može da se utvrdi i leči, i verovatno će se proizvodnja mleka poboljšati“, kaže ona.
Ona ističe da dojenje „nikada ne bi trebalo da bude bolno“ i da ako se bol javi, to znači da se beba ne drži u dobrom položaju ili da nepravilno hvata dojku.
„Majka nikada ne treba da smatra prestanak dojenja neuspehom“, naglašava ona.
Kler Marfi, direktorka dobrotvorne organizacije za podršku majkama novorođenčadi Feed UK , kaže da hranjenje odojčadi nije jednostavno i da bi trebalo da se usredsredimo na pružanje podrške majkama bez obzira na način na koji hrane njihove bebe.
„Niko – a ponajmanje majke i njihove bebe – nemaju koristi od okruženja u kom žene osećaju krivicu i pate jer moraju da koriste mlečnu formulu, a nadale su se da će to izbeći“, kaže ona.
Dipti planira da ponovo pokuša da doji, ali kaže da sledeći put neće dozvoliti da bude pod istim pritiskom.
„Pokušaću ponovo sto posto, i sada osećam da sam mnogo spremnija jer već imam iskustva“, kaže ona.
