Više od devet godina nakon što je Hrvatska postala najnovija članica Evropske unije, zemlja je na putu da maksimalno iskoristi svoj status članice EU na Zapadnom Balkanu.
Hrvatska 1. januara usvaja zajedničku valutu EU, evro, i pridružuje se šengenskom prostoru, evropskom području bezviznog režima. dostignuća od sticanja nezavisnosti tokom raspada Jugoslavije pre 31 godinu.
Usvajanje evra nudi ekonomske koristi koje proizilaze iz dubljih finansijskih veza sa 19 drugih korisnika valute i sa Evropskom centralnom bankom. To takođe znači da 340 miliona ljudi koji žive u sadašnjoj evrozoni više neće morati da menjaju svoje evre za hrvatske kune i da mogu da uđu u zemlju poznatu po zadivljujućoj jadranskoj obali bez zaustavljanja na graničnim kontrolama.
„Poslije 10 godina članstva (u EU), namjerno smo i zasluženo došli do faze u kojoj ćemo postati jedina zemlja u istoriji koja je istog dana pristupila Šengenu i evrozoni“, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković na nedavnom poslu. konferencija o predstojećim prekretnicama integracije.
„Neke zemlje su postigle dva cilja jedan za drugim u relativno kratkom vrijemenskom periodu, ali nijedna nije postigla oba istog dana“, rekao je on i dodao da će promene „imati transformativni uticaj na našu ekonomiju“.
Ali nisu svi Hrvati toliko uzbuđeni zbog nadolazećih promjena, posebno postepenog ukidanja odlazeće valute.
Neki su sentimentalni prema kuni, koja je uvedena da bi se osigurala monetarna autonomija nakon odvajanja Hrvatske od bivše Jugoslavije i rata 1991-95.
„Kuna je bila simbol hrvatske nezavisnosti. Svi smo bili vezani za nju, tako da će biti malo teško preboleti njen nestanak“, kaže Vladislav Studar, veteran rata između snaga hrvatske vlade i onih lojalnih jugoslovenskoj vojsci pod kontrolom Srba. „Ali šta možemo da uradimo? Život ide dalje,“
Zagrepčanka Stela Roso se složila: „Pomalo je žalosno što više nećemo koristiti kunu jer je bila jedinstvena za našu zemlju, ali u praktičnom smislu (promjena valute) za mene neće biti nikakve razlike.
Hrvatska se pridružila EU 2013. godine, poslednji put kada je zemlja primila novu članicu. Da bi usvojila evro, zemlja je morala da ispuni niz strogih ekonomskih uslova, uključujući stabilan devizni kurs, kontrolisanu inflaciju i zdravu javnu potrošnju.
Nakon što su ministri finansija EU u julu dali Hrvatskoj zeleno svetlo za pridruživanje evrozoni, centralna banka zemlje morala je da izvrši opsežne pripreme.
„Obezbedili smo (evro) novčanice za utovar i punu količinu neophodnu za sledeću godinu, i skoro smo završili sa kovanjem potrebnih 600 miliona novčića. oko 93% tog broja je već iskovano“, rekao je Tihomir Mavriček, izvršni direktor gotovinskog sektora Hrvatske narodne banke.
„Od sredine avgusta do kraja novembra, iznos kuna u opticaju pao je za 12 milijardi, što je ekvivalentno oko 1,7 milijardi evra, tako da nam je preostalo oko dve trećine, ili oko 22 milijarde kuna, da se postupno ukine. dodao je on.
Hrvatska kuna i evro biće u dvostrukoj upotrebi za gotovinsko plaćanje samo 14 dana, ali kako ljudi u januaru uživaju u rasprodajama posle praznika, dobiće samo evre u kusur.
Mavriček je opisao usvajanje nove nacionalne valute kao „veliku monetarnu reformu i ogroman logistički poduhvat“.
„Svesni smo da prelazimo na novu valutu i jasno je da će doći do nekih (gotovinskih) zastoja u plaćanju, posebno u prve dve nedelje, ali to će se brzo normalizovati“, rekao je on.
Agresivna kampanja podizanja svesti javnosti pratila je tehnički rad iza scene. Sva hrvatska domaćinstva dobila su uputstvo za menjanje valuta.
Uporedivi trošak u evrima dodat je cenama proizvoda koji se prodaju u Hrvatskoj tokom prve nedelje septembra.
„Mislim da će prelazak proći bez problema jer smo i ranije koristili evre, menjali smo kune za evre, imali smo štedne račune u evrima“, rekla je Ivanka Boljkovac, hrvatska operska pevačica. „Navikćemo se na (evre) kao što smo se navikli na sve druge promjene.