Više od 25.000 ljudi moglo bi da se suoči sa glađu u dijelovima zapadne Afrike pogođenim sukobima sledeće godine, upozorio je zvaničnik Ujedinjenih nacija u petak.
Federico Doehnert iz Svjetskog programa za hranu kaže da nasilje i ekonomske posljedice pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini u velikoj mjeri predstavljaju prijetnju ljudima u Nigeriji, Maliju i Burkini Faso.
„Jedna od najupečatljivijih stvari je da tamo gde smo već imali problema sa ozbiljnom nesigurnošću hrane prošle godine, ove godine vidimo dalje pogoršanje“, rekao je Doehnert u Dakaru predstavljajući nalaze iz najnovijeg izveštaja o bezbednosti hrane regionalnih vlada, UN. i grupe za pomoć.
Prekogranični region između Burkine Faso, Malija i Nigera je epicentar eskalirajuće humanitarne krize u Zapadnoj Africi, koja je praćena klimatskim promenama, teškim poplavama i sušama zbog kojih je više od 10 miliona ljudi potrebna pomoć, navodi se u saopštenju UN. ove nedelje.
Doehnert je rekao da se skoro 80 odsto ljudi koji se suočavaju sa katastrofalnom glađu – oko 20.000 – nalazi u regionu Sahela u Burkini Faso, gde su džihadisti povezani sa Al Kaidom i grupom Islamska država opsedali gradove i prekinuli pomoć. Stanovnici grada Džiba su mesecima u blokadi, ne mogu da pristupe svojim farmama.
„Hranu dobijamo samo kada dođu konvoji. Nažalost, oni ne dolaze redovno“, rekao je Sidi Dicko, stanovnik Džiba, za Asošijeted pres telefonom. „Molimo se Bogu da nam pomogne da izađemo iz ove situacije.
Dicko je rekao da ono malo hrane koja stigne prolazi kroz vojne konvoje, koji su često napadnuti na putu. Grupe za pomoć treba da koriste helikoptere za prevoz hrane, što je skupo.
Doehnert je rekao da će se u Maliju, gde nasilje traje već deceniju, 1.700 ljudi suočiti sa katastrofalnim nivoom gladi.
Tamo raseljeni kažu da im nedostaje posao i da ne mogu da priušte hranu. „Pre (nasilja), išao sam na pijacu da radim i donosio hranu za svoju porodicu“, rekao je Oumar Barri, govoreći za Asošiejted pres iz kampa u gradu Mopti gde se nalazi sa svojih 10 dece.
Njegova porodica sada jede dva puta dnevno umesto tri puta, rekao je Beri. .
Druge regionalne nacije koje nisu pogođene istim nivoima nasilja takođe se suočavaju sa problemima gladi.
U poslednjem kvartalu godine, Benin, Obala Slonovače, Gvineja, Gvineja Bisao, Liberija, Sijera Leone i Togo doživeli su porast nesigurnosti hrane za 20 odsto u poređenju sa 2021, prema izveštaju o bezbednosti hrane. Oko 25 miliona ljudi u Nigeriji suočava se sa umerenom ili gorom nesigurnošću hrane, navodi se u izveštaju.
Konvergentni pritisci ekonomske recesije, rastuća populacija mladih kojima je potreban posao i klimatska kriza ostavljaju siromašne ljude da žive od ruke do usta, rekao je Aleks de Val, izvršni direktor Svetske fondacije za mir sa sedištem u SAD. „Povrh ovoga, oružani sukob i cinična upotreba gladi kao oružja guraju zajednice u direktnu glad“, rekao je on.
Ali finansiranje je ostalo isto, rekla je Benedeta Di Sintio, službenica Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova koja se bavi zapadnom Afrikom.
„Ove godine imamo 63 (miliona) ljudi kojima je potrebna pomoć. Sledeće godine planiramo 69 miliona ljudi i cifre su u porastu, ali je nivo finansiranja manje-više, možemo reći isto u procentima“, rekla je ona.
Na američko-afričkom samitu ove nedjelje, Sjedinjene Države su najavile 2 milijarde dolara hitne pomoći i srednjoročne i dugoročne pomoći za bezbjednost hrane za afričke zemlje. SAD su ove godine dale 10 miliona dolara za podršku bezbjednosti hrane u Sahelu, novac koji je otišao u Burkinu Faso, Mauritaniju i Čad.