Osam medicinskih radnika će se suditi optuženima za krivični nemar u smrti legendarnog argentinskog fudbalera Dijega Maradone.
Sudija je naložio suđenje za ubistvo nakon što je medicinsko veće utvrdilo da je Maradonin tretman bio pun „nedostataka i nepravilnosti“.
Maradona je preminuo u novembru 2020. od srčanog udara u Buenos Ajresu, u dobi od 60 godina.Oporavljao se kod kuće od operacije krvnog ugruška u mozgu ranije tog mjeseca. Nekoliko dana nakon njegove smrti, argentinski tužioci pokrenuli su istragu o lekarima i medicinskim sestrama uključenim u njegovu negu.
Prošle godine je komisija od 20 stručnjaka imenovana da ispita njegovu smrt utvrdila da je Maradonin medicinski tim postupio na „neprikladan, manjkav i nepromišljen način“.
Takođe je zaključeno da bi fudbaler „imao veće šanse da preživi” uz adekvatan tretman u odgovarajućoj medicinskoj ustanovi, navodi se u presudi suda.
Među optuženima su i Maradonin neurohirurg i lični lekar Leopoldo Luke, psihijatar i psiholog, dva lekara, dvije medicinske sestre i njihov šef. Svi su negirali odgovornost za njegovu smrt.
Svima osmoro će biti suđeni na osnovu pravne definicije ubistva na osnovu nemara počinjenog sa saznanjem da ono može dovesti do smrti osobe.
Prema argentinskom krivičnom zakonu, za zločin može biti zaprećena kazna od osam do 25 godina zatvora. Datum suđenja tek treba da bude određen.
Mario Bodri, advokat jednog od Maradoninih sinova, rekao je za Rojters da je fudbalska legenda u trenutku smrti bila „u situaciji bespomoćnosti“.
„Čim sam video uzrok, rekao sam da je ubistvo. Borio sam se dugo i evo nas, završili smo ovu fazu“, rekao je on.
Sudski postupak je pokrenut žalbom dve Maradonine ćerke. Izneli su zabrinutost zbog lečenja njihovog oca nakon operacije na mozgu.
Na emotivnoj konferenciji za novinare u novembru 2020. dr Luke je plakao, rekavši da je učinio sve što je mogao da spasi život prijatelja.
Doktor je u jednom trenutku uzvratio novinarima: „Želite da znate za šta sam ja odgovoran? Zato što sam ga voleo, što sam se brinuo o njemu, što sam mu produžio život, što sam ga unapredio do kraja.
Doktor je rekao da je uradio „sve što je mogao, do nemogućeg“.
Dijego Maradona se uglavnom smatra jednim od najvećih fudbalera koji je ikada igrao ovu igru. Bio je kapiten kada je Argentina osvojila Svetsko prvenstvo 1986. godine, postigavši čuveni gol „Božja ruka“ protiv Engleske u četvrtfinalu.
Tokom druge polovine svoje karijere, Maradona se borio sa zavisnošću od kokaina i bio je zabranjen na 15 meseci nakon što je bio pozitivan na testu na drogu 1991. godine.
Vest o njegovoj smrti bacila je fudbalski svet – i njegovu domovinu Argentinu – u duboku žalost, sa hiljadama ljudi koji su satima čekali u redu da prođu pored njegovog kovčega u predsedničkoj palati u Buenos Ajresu.
Čak ni najfanatičniji Maradonin pristalica ne bi poricao štetu koju su godine zavisnosti nanele njegovom telu ili iscrpljujuće efekte njegove iscrpljujuće operacije na mozgu. Ipak, u Argentini je postojao osećaj da je, sa samo 60 godina, verovatno najveći igrač koji je ikada kročio na terenu, odveden pre svog vremena.
Kako su zahtevi za odgovorima rasli sa svakim otkrićem o njegovom lečenju, naknadni nalazi medicinskog veća bili su krajnje osuđujući.
Izliv tuge i poštovanja u Argentini nakon Maradonine smrti još uvek je svež u sećanju – kada su hiljade navijača u suzama prolazile pored njegovog kovčega sa zastavom u predsedničkoj palati tokom trodnevne nacionalne žalosti.
Bilo je to mnogo ranije nego što su hteli da se oproste od njega. Ove optužbe bi im barem mogle dati odgovore o tačnim okolnostima iza smrti jednog od najvećih argentinskih sinova.
