Svjetska politička scena okrenula je svoje oči od sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze i svoj rad usmjerila na donošenje Rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici što je na stolu Ujedinjenih nacija od 17. aprila. Glasanje je trebalo biti održano 2. maja, međutim, odloženo je.
Brojni analitičari kažu da je to zbog žestokog lobiranja srpskih zvaničnika unutar Ujedinjenih nacija a da je glasanje odloženo jer inicijatorima Rezolucije ne odgovara trenutna politička pozicija gdje ne postoji dovoljan broj glasova da bi Rezolucija bila usvojena.
Ipak, svakako je interesantna politička pozicija Crne Gore u svemu ovome. Podsjećamo, zvanična Podgorica je 2021. godine, malo više od pola godine nakon istorijskih parlamentarnih izbora usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici na inicijativu Bošnjačke stranke. Zbog svoje izjave je takođe i smijenjen tadašnji ministar pravde Vladimir Leposavić što je uvelo Crnu Goru dublje u političku krizu.
Kao naručeno, ponovo se pitanje Srebrenice postavilo na sto, ovoga puta od strane Ujedinjenih nacija. I dok predsjednik Crne Gore Jakov Milatović nemušto podržava inicijativu govoreći da se „zna stav države Crne Gore o Srebrenici“, premijer Milojko Spajić uopšte ne želi da se bavi ovom temom. Spajić je na pitanje hoće li Crna Gora kosponzorisati Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, a što su predložile određene NVO organizacije kazao da želi da kosponzoriše razvoj infrastrukture u Crnoj Gori.
S tim u vezi, kada dođe do momenta glasanja, ministar spoljnih poslova Crne Gore iz Pokreta Evropa sad, Filip Ivanović, će biti taj koji će dići ruku za ili protiv, ili će pak biti uzdržan po ovom pitanju.
Jasno je da se pokrenuo veliki politički pritisak na zvaničnu Podgoricu po ovom pitanju, što od strane gradonačelnice Sarajeva, a što su velikodušno pozdravili i podržali domaći politički predstavnici raznih agentura, međutim građani Crne Gore moraju znati da Srebrenica nije „baš tako gotova stvar“ kako pokušava da se predstavi od strane opozicionih medija.
Borba je prethodnih dana prenosila izjave izraelskih zvaničnika, a koji u ratu u Gazi imaju zapadnu podršku, a koji govore da „nije svaki ratni zločin slučaj genocida“ i otvoreno ga negiraju. Podsjećamo, Jevreji su narod koji je najviše stradao u Drugom svjetskom ratu i posebno su osjetljivi ukoliko neko svoju žrtvu pokušava da predstavi kao genocid, ako za tako nešto nema elemenata.
A izjave su prethodnih dana dali eminentni izraelski stručnjaci i istoričari svjetskog ranga čije izjave i u ovom tekstu prenosimo.
Jehuda Bauer , profesor Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji se u stručnim krugovima smatra najvećim svjetskim autoritetom za pitanja Holokausta i genocida, izjavio je da se Srebrenica ne može smatrati tipskim slučajem genocida.
„Srebrenica se ne može smatrati tipskim slučajem genocida. To je bilo masovno ubistvo pripadnika jedne grupe naroda od strane pripadnika druge grupe naroda. Postoje stotine takvih slučajeva kroz istoriju“ , izjavio je Bauer.
Profesor Bauer govorio je o ovoj temi i 2015. godine, kada je Velika Britanija podnijela rezoluciju Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija, na koju je Rusija stavila veto.
Bauer je tada u intervjuu za „Politiku“ rekao da lično ne bi bio na strani onih koji Srebrenicu definišu kao genocid.
„Srebrenica nije bila jedino masovno ubistvo u građanskom ratu devedesetih godina na vašim prostorima. Bilo je masovnih ubistava na svim stranama“, rekao je tada Bauer.
Komentarišući predlog rezolucije o Srebrenici, izraelski istoričar Efraim Zurof podsjetio je da je prije svega izvorna definicija riječi genocid pokušaj da se uništi jedan čitav narod, zbog čega ostaje pri mišljenju „da to nije ono što se desilo u Srebrenici, nego da se tamo desio ratni zločin“.
Zurof smatra da se pojam genocid danas bez ikakve sumnje zloupotrebljava u političke svhe.
„Ljudi koji žele da dobiju neku podršku ili finansijska sredstva za neku tragediju koju su preživjeli, naravno da žele tu tragediju da predstave kao najgoru moguću. Genocid je jedna od najgorih mogućih tragedija i zbog toga mnogi ljudi pokušavaju da tvrde da su njihovi neprijatelji željeli da počine genocid protivh njih i da su ga počinili. Međutim, to često nije slučaj“, rekao je Zurof u emisiji „Newsnight“.
Iako je do sada više puta rekao da se u Srebrenici nije desio genocid, on je, komentarišući predlog rezolucije, objasnio svoje tvrdnje.
„Prije svega izvorna definicija reči genocid je pokušaj da se uništi jedan čitav narod, to nije ono što se desilo u Srebrenici, ono što se tamo desilo je ratni zločin“, ocijenio je.
Pošto se ne dovodi u pitanje ni koliko će se predstavnika u Generalnoj skupštini UN izjasniti o rezoluciji, na pitanje da li to govori o kvalitetu ili dostojnosti ove rezolucije, Zurof smatra da je najveći problem u tome što Generalna skupština nije tijelo koje može da odredi šta je genocid.
„To su ljudi koji zastupaju određene države koje se bave politikom i ponekada glasaju ne zbog istine, već zbog politike“, konstatovao je.
Komentarišući najavu Kosova da će podići tužbu protiv Srbije za genocid i da će biti zahtjeva za ratnu odštetu, Zurof je istakao da „ne zna ni za kakav genocid koji je počinjen na Kosovu“.
„Oni žele da prikažu situaciju što je gore moguće, a šta je gore od genocida i Holokausta. Tako da će oni da tvrde da je izvršen genocid na Kosovu, a da li je istina – nije, nije istina. Oni viču genocid i nadaju se da će dovoljno zemalja da ih podrži, jer se to radi iz političkih razloga, a ne zbog istine“, naveo je sagovornik N1.
„Sa fundamentalistima nema kompromisa“
Na pitanje kako će se razvijati trenutna kriza i rat na Bliskom istoku, Zurof je rekao da nije baš jasno šta će biti.
„Postoji jedan užasni scenario ako bi ovo dovelo eventualno do trećeg svjetskog rata, ima nekoliko zemalja koje se trude da se to ne desi, međutim pitanje je šta će se desiti u Izraelu i šta će biti sudbina Hamasa. Da li će nam dozvoliti da uništimo Hamas, jer kada se boriti protiv islamskih fundamentalista tu nema mesta za kompromis, oni žele nas da ubiju, da preuzmu Izrael, ali mi naravno nećemo popustiti, nećemo im dozvoliti da to urade tako da moramo da pronađemo način da uništimo njih, a ne da dozvolimo da oni unište nas“, zaključio je.
