Prošli mesec je bio najtopliji februar na svetu u modernom dobu, navode iz klimatske služba Evropske unije (EU), što je samo jedan od temperaturnih rekorda u nizu.
Zapravo, u svakom prethodnom mesecu od juna 2023. zabeležene su nove rekordne temperature za to doba godine.
U međuvremenu je i temperatura površine mora najtoplija u istoriji, dok je antarktički led sve tanji.
Jedan od razloga svega toga je El Ninjo toplotni talas, ali je pre svega ljudski faktor glavni uzrok klimatskih promena.
„Gasovi staklene bašte koji zadržavaju toplotu nedvosmisleno su glavni krivac“, ističe Seleste Saulo iz Svetske meteorološke organizacije.
Koncentracije ugljen-dioksida su na najvišem nivou u poslednjih dva miliona godina i tokom prošle godine porasle su na gotovo rekordne nivoe, podaci su klimatske agencije pri Ujedinjenim nacijama.
Februar 2024. je tako bio za 1,77 stepeni topliji od februara iz „predindustrijskog doba“, pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, navode iz Službe za klimatske promene EU.
Prethodni rekord iz 2016. godine oboren je za oko 0,12 stepeni.
Visoke temperature posebno su pogodile zapadnu Australiju, jugoistočnu Aziju, južnu Afriku i Južnu Ameriku.
Prosek u poslednjih 12 meseci sada iznosi 1,56 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.
Prema Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisalo gotovo 200 zemalja, cilj je porast zagrevanja zadržati ispod 1,5 stepeni, kako bi se izbegli najgori efekti klimatskih promena.
Taj prag predviđa prosečni porast temperature u narednih 20 godina, tako da on još nije oboren, ali visoke temperature ukazuju da se svet približava tome.
Nedavni temperaturni rekordi ne podrazumevaju samo temperaturu vazduha – niz klimatskih metrika je daleko iznad proseka.
Jedna od najznačajnijih je temperatura površine mora.
Kao što pokazuje grafikon, porast temperature mora poslednjih meseci je i te kako upadljiv.
Istraživači naglašavaju da porast temperature okeana nije samo posledica prirodnog toplotnog talasa, poznatog kao El Ninjo, koji traje od juna 2023. godine.
„Temperature površine okeana u ekvatorijalnom Pacifiku ishod su El Ninja, ali su temperature mora u drugim delovima planete takođe visoke u poslednjih 10 meseci“, navodi Saulo.
„To je zabrinjavajuće i ne može se objasniti samo El Ninjom.“
Zagrevanje okeana izazvalo je zabrinutost zbog uticaja na koralne grebene, podizanje nivoa mora, kao i potencijalnih uragana većeg intenziteta.
Neuobičajeno tople temperature utiču i na antarktički led, koji je u poslednje tri godine imao tri najniže stope leda u modernom dobu.
Naučnici pokušavaju da objasne šta se tačno dešava.
Antarktički led je do 2017. prkosio svim predviđanjima da će se smanjiti, za razliku od Arktika, gde je trend pada mnogo jasniji.
Međutim, nedavna promena, u isto vreme kada se širom planete obaraju temperaturni rekordi, povećava zabrinutost da i antarktički led uskoro mogao biti ugrožen.
„Mislim da se ne može reći da je to slučajno“, kaže za BBC Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta Ekseter, u Velikoj Britaniji.
„Apsolutno je zastrašujuće. Rekordi su viši nego ikad.“
Ipak, postoje znaci da bi se temperaturni rekordi mogli okončati u narednim mesecima.
El Ninjo je jedan od pet najjačih toplotnih talasa u istoriji, ali on postepeno slabi, objavila je u utorak Svetska meteorološka organizacija.
Nastaviće da utiče na vremenske prilike u narednih nekoliko meseci, dodaju.
„Očekivali bismo da [El Ninjo] nastavi da povišene temperature održava barem tokom prve polovine godine“, kaže za BBC Kolin Moris iz britanske Meteorološke službe.
Dalji prelazak na hladnu fazu talasa, poznatu kao La Ninja, mogao bi se očekivati između juna i avgusta, navode iz američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA), naučne agencije zadužene za praćenje stanja okeana i Zemljine atmosfere.
To bi verovatno privremeno zaustavilo porast temperature.
Međutim, sve dok se usled ljudskih aktivnosti ispušta ogromna količina gasova staklene bašte, temperature će dugoročno nastaviti da rastu, što će dovesti do novih temperaturnih rekorda i ekstremnih vremenskih uslova.
„Znamo šta treba da radimo – da zaustavimo sagorevanje fosilnih goriva i zamenimo ih održivijim, obnovljivim izvorima energije“, kaže Friderike Oto, viši predavač klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.
„Dok to ne uradimo, ekstremni vremenski uslovi, pojačani klimatskim promenama, nastaviće da uništavaju živote.“
