Osnovna inflacija potrošača u Japanu je u oktobru ubrzala na 40-godišnji maksimum, pošto je slab jen podigao cijenu uvezene robe, koja je već rasla zbog globalnih ograničenja ponude.
Podaci sugerišu da se japanske kompanije možda otresu svog deflatornog načina razmišljanja jer postepeno podižu cijene svega, od goriva do hrane, dok su pod pritiskom inflacije koja gura troškove.
Osnovni nacionalni indeks potrošačkih cena (CPI), koji isključuje promenljive cene sveže hrane, ali uključuje energiju, porastao je 3,6% na godišnjem nivou u oktobru, u odnosu na rast od 3,5% koji su očekivali ekonomisti, i ubrzao se u odnosu na rast od 3,0% iz prethodnog mjeseca.
Skok je označio najbrži porast od februara 1982.
Takođe je potvrđeno da rast CPI ostaje iznad cilja Banke Japana (BOJ) o inflaciji od 2% sedmi mjesec zaredom.
Međutim, uprkos sve većim pritiscima na cijene, koji su sve veća briga za domaćinstva, BOJ se neće pridružiti globalnom trendu pooštravanja monetarne politike kroz povećanje kamatnih stopa.
Guverner BOJ-a Haruhiko Kuroda ponovio je u četvrtak obećanje da će održati monetarni stimulans kako bi se podržala krhka ekonomija koja se još uvek suočava sa slabom inflacijom i koja se povlači od pada COVID-a.
Kuroda je tvrdio da globalni troškovi robe čine polovinu faktora za povećanje cijena i da inflacija koja potiskuje troškove neće dugo trajati.
Potrošačka inflacija u Japanu će verovatno dostići 3% za tekuću fiskalnu godinu od kraja do sledećeg marta, ali će tempo pasti na polovinu te stope sledeće godine kako roba i drugi faktori koji utiču na troškove budu napredovali, rekao je Kuroda.
U znak da se podizvođači bore sa pritiscima na veleprodajne cijene, indeks cijena korporativnih dobara (CGPI) je skočio 9,1% u godini do oktobra.
