Kao najveće životinje na Zemlji, plavi kitovi su moćni veliki jedači i gutaju tone hrane svakog dana. Oni takođe sada gutaju ogromne količine plastike, prema naučnicima, zbog alarmantne količine sitnih čestica zagađenja koje guše okeane.
Istraživači su u utorak predstavili procijenu količine mikroplastike koju su progutale tri vrste kitova – plavih, perajastih i grbavih – na obali Pacifika SAD, navodeći pitanje koje predstavlja neizvesnu zdravstvenu zabrinutost za ove morske sisare.
Kao kitovi usati, ove vrste su hranilice za filtere. Oni proceđuju hranu – rakove nalik škampima zvani kril i drugi mali plen – iz morske vode koristeći balenske ploče u ustima napravljene od keratina, supstance koja se nalazi u noktima ljudi.
Plavi kitovi, prema studiji, mogu da progutaju otprilike 10 miliona komada mikroplastike dnevno, ili do oko 43,5 kg plastike. Za kitove peraje, čiji je glavni plen takođe kril, procenjeni dnevni broj je oko 6 miliona komada mikroplastike, ili do 57 funti plastike.
Neki grbavi kitovi se specijalizuju za kril, a neki vole da jedu male ribe iz jata. Prema studiji, grbavci koji vole kril mogu da progutaju oko 4 miliona komada mikroplastike (do 38 funti plastike) dnevno, dok oni koji vole ribu mogu uzeti mnogo manju količinu, otprilike 200.000 komada (do nekoliko kilograma). plastika).
„U umjereno zagađenim vodama kod zapadne obale SAD, kitovi možda još uvek unose milione mikroplastike i mikrovlakana dnevno“, rekao je morski biolog sa Univerziteta Stanford Metju Savoka, koautor studije objavljene u časopisu Nature Communications.
„Takođe, nalazimo da je velika većina – 99 odsto – preko svog plena koji je prethodno progutao plastiku, a ne iz vode koju filtriraju“, dodao je Savoca.
Studija je ilustrovala kako bi kitovi bili izloženi povećanom riziku od gutanja mikroplastike kao rezultat njihovog načina hranjenja, količine hrane koju unose i njihovog staništa koji se preklapa sa zagađenim oblastima kao što je Kalifornijska struja koja teče južno duž zapadne Severne Amerike. obala.
Plavi kitovi mogu dostići maksimalno oko 30 metara dužine, kitovi perajadi oko 80 stopa (24 metra) i grbavi kitovi oko 50 stopa (15 metara).
Istraživači su procijenili svakodnevno gutanje mikroplastike ispitivanjem ponašanja u potrazi za hranom 126 plavih kitova, 65 grbavih kitova i 29 kitova peraja koristeći merenja sa elektronskih uređaja za označavanje koji su usisavani na leđima životinje, sa kamerom, mikrofonom, GPS lokatorom i instrumentom koji prati kretanje. Zatim su uzeli u obzir koncentracije mikroplastike u Kalifornijskoj struji.
Kako je pokazala studija objavljena prošle godine zasnovana na istim kitovima sa zapadne obale SAD, plavi kitovi pojedu oko 10-20 tona krila dnevno, dok kitovi perajadi pojedu 6-12 tona krila, a grbavi kitovi 5-10 tona krila. ili 2-3 tone ribe.
Nova studija je otkrila da se kitovi prvenstveno hrane na dubinama od 165-820 stopa (50-250 metara), što se poklapa sa najvišim izmerenim koncentracijama mikroplastike u ekosistemu otvorenog okeana.
Mikroplastika su čestice plastičnog otpada – manje od 5 mm (0,2 inča) dugačke – koje nastaju odlaganjem i razgradnjom raznih potrošačkih proizvoda i industrijskog otpada, sa njihovim koncentracijama u okeanima poslednjih decenija. Potencijalni zdravstveni efekti na kitove od gutanja nisu dobro shvaćeni.
„Iako ovo nije bio fokus naše studije, druga istraživanja su pokazala da ako je plastika dovoljno mala može da pređe zid creva i uđe u unutrašnje organe, iako su dugoročni efekti još uvek nejasni. Plastika takođe može da oslobađa hemikalije koje su endokrini disruptori“, rekla je morski biolog Širel Kahane-Raport sa Kalifornijskog državnog univerziteta u Fulertonu, glavni autor studije.
