Rusija je u petak objavila da je završila sa pozivanjem rezervista u borbu u Ukrajini, pošto je regrutovala stotine hiljada ljudi za mesec dana, a više od četvrtine njih je već poslato u vojsku.
Čini se da ova najava privodi kraju akciju mobilizacije koja izaziva podele – prvu u Rusiji od Drugog svetskog rata – koja je videla desetine hiljada muškaraca kako beže iz zemlje i dovela do prvih stalnih javnih protesta protiv rata.
„Zadatak koji ste postavili od (mobilizacije) 300.000 ljudi je završen. Nisu planirane nikakve dalje mere“, rekao je ministar odbrane Sergej Šojgu predsedniku Vladimiru Putinu na televizijskom sastanku u Kremlju. On je rekao da je 82.000 već poslato u zonu borbenih dejstava, a ostali su na obuci.
Putin je zahvalio rezervistima „na odanosti dužnosti, na njihovom patriotizmu, na čvrstoj rešenosti da brane našu zemlju, da brane Rusiju, što znači svoj dom, svoju porodicu, naše građane, naš narod“.
Obojica su priznala „probleme“ u prvim danima poziva. Šojgu je rekao da su početni problemi u snabdevanju novomobilisanih trupa od tada rešeni. Putin je rekao da su greške verovatno bile neizbežne jer Rusija nije sprovodila mobilizaciju tako dugo, ali da su pouke izvučene.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da sumnja da je Moskva završila sa pozivanjem vojnika.
Ruske snage su „toliko loše pripremljene i opremljene, tako brutalno korišćene od strane njihove komande, da nam to omogućava da pretpostavimo da će vrlo brzo Rusiji možda trebati novi talas ljudi da pošalje u rat“, rekao je Zelenski u svom noćnom televizijskom obraćanju.
Mobilizacija koju je Putin naredio prošlog meseca nakon što su njegove snage pretrpele velike neuspehe na bojnom polju bila je prvi put da se većina Rusa suočila sa direktnim ličnim udarom „specijalne vojne operacije“ pokrenute u februaru.
Više od 2.000 ljudi uhapšeno je u protestima protiv mobilizacije, posebno u delovima zemlje naseljenim etničkim manjinama koje su se žalile da su nesrazmerno meta da budu poslati na front.
Putin i drugi zvaničnici su priznali neke greške, uključujući pozivanje nekih muškaraca koji su bili prestari ili nesposobni, ali su rekli da će problemi biti rešeni. Veruje se da je desetine hiljada ruskih muškaraca pobeglo iz zemlje kako bi izbjegli da budu primorani da se bore, mnogi u susedne bivše sovjetske republike.
Putin je naredio poziv u septembru u isto vrijeme kada je podržao planove za aneksiju ukrajinskih zemalja. Zapad te poteze opisuje kao eskalaciju sukoba kao odgovor na neuspjehe na bojnom polju koje su pokazale da je Rusija na putu da izgubi rat.
Zapadni vojni analitičari kažu da bi poziv mogao da pomogne da se ublaži nedostatak ljudstva Moskvi duž linije fronta od 1.000 km (600 milja), ali će vojna vrednost nacrta zavisiti od toga da li Moskva može da pravilno opremi i obuči rezerviste.
U međuvremenu, Kijev je nastavio da ostvaruje dobitke. Ukrajinski guverner provincije Lugansk Sergej Gajdaj rekao je u petak da su ukrajinske trupe koje su napredovale praktično stekle punu kontrolu nad važnim putem koji povezuje Svatovo i Kreminu, glavne gradove koji se vide kao sledeći veliki front borbe na istoku. Rojters nije mogao nezavisno da proveri tu tvrdnju.
Na jugu, ukrajinske snage napredovale su ovog meseca ka Hersonu, najvećem gradu koji je Rusija zauzela netaknut od invazije u februaru, na ušću široke reke Dnjepar koja deli Ukrajinu. Okolni region kontroliše kopnene prilaze Krimu, koji Moskva drži od 2014. godine.
Čini se da je ukrajinsko napredovanje usporilo poslednjih dana, a Kijev krivi loše vreme i težak teren.
Rusija je naredila civilima da povuku džepove zemlje na zapadnoj obali reke Dnjepar, koja uključuje i grad Herson. Kijev kaže da je evakuacija tog područja pokriće za prisilnu deportaciju civila od strane ruskih snaga, što Moskva poriče.
Sergej Aksjonov, lider Krima, rekao je da je završen posao na premeštanju stanovnika koji žele da pobegnu iz Hersona u regione Rusije uoči očekivane kontraofanzive Ukrajine.
Ukrajinski generalštab je rekao da se bolnička i poslovna oprema uklanjaju iz te oblasti, dok su dodatne ruske snage raspoređene u praznim domovima.
Putinova eskalacija poslednjih nedelja takođe je uključivala novu kampanju za obaranje projektila i dronova samoubica iranske proizvodnje na ciljeve ukrajinske civilne infrastrukture, posebno električne podstanice.
Kijev kaže da su štrajkovi namenjeni zamrzavanju Ukrajinaca zimi namerni ratni zločin. Moskva kaže da je to dozvoljeno kao odmazda za ukrajinske napade, uključujući eksploziju na mostu na Krimu.
U Nikolajevu, velikom gradu pod kontrolom Ukrajine, blizu linije fronta Herson, projektil je preko noći razbio ogroman krater ispred pekare. Osoblje je saopštilo da su dvije osobe povređene od letećeg stakla.
