U Srbiju stiže toplotni talas, a posebno moraju biti oprezni kardiovaskularni bolesnici i oni koji imaju probleme sa krvnim pritiskom, jer je povećan i broj srčanih udara.
Na veoma visoke temperature upozorio je i Institut za javno zdravlje, pa je važno da se građani pridržavaju mjera.
Kako je rekao prof. dr Nebojša Tasić za TV Prva, svi koji imaju neku hroničnu bolest, poput povišenog pritiska, dijabetesa, dislipidemije, moraju obavezno da se posavjetuju sa ljekarom kako tokom ekstremno toplih dana da koriste terapiju, ali da nikako ne mijenjaju doze na svoju ruku.
On je istakao i da je ključni savjet stalna rehidracija, odnosno unos dovoljne količine tečnosti, prije svega čajeva i vode, a ne alkoholnih ili gaziranih pića. Upravo je nedovoljan unos tečnosti naveo kao jedan od razloga za češće srčane udare tokom velikih vrućina.
„Ima više problema koji tokom ljeta predisponiraju za pojavu srčanog i moždanog udara, a jedan od njih je svakako nedovoljan unos tečnosti. Drugo se odnosi i na to da ljudi na svoju ruku mijenjaju terapije i doze ljekova, a važno je da se konsultuju sa ljekarom i budu oprezni“, istakao je prof. dr Tasić.
Dodaje da često do infarkta dolazi tokom jutarnjih sati, jer se zaboravlja da je hidratacija važna i tokom večeri.
Kada je riječ o ponašanju tokom veoma visokih temperatura vazduha, profesor je dodao i da je važno biti adekvatno, odnosno lagano obučen i boraviti u hladu, posebno u periodu od 10 ujutru do 18 časova.
Uz to, poželjna je lagana ishrana, kao i fizička aktivnost tokom ranog jutra ili večeri, kada su temperature prijatnije.
„Dobar san je takođe veoma važan i to je jedan od ključnih uslova za dobro zdravlje. To jeste teško kada su noći sparne, ali najmanje šest, sedam sati sna je neophodno“, istakao je kardiolog Nebojša Tasić za TV Prva.
Prof. dr Tasić naveo je i koje simptome nikako ne biste smjeli da zanemarite, jer mogu upozoriti na probleme i potencijalni srčani udar:
Kako je naveo, iako se ovi simptomi mogu javiti samo zbog boravka na visokim temperaturama, svako poznaje svoj organizam i čim osjeti da nije dobro, mora da se javi ljekaru.
„I hronični stres je jedan od najvećih i značajnih uzroka infarkta i moždanog udara i zato je važno da naglasimo da se sa hroničnim stresom mora boriti“, rekao je prof. dr Nebojša Tasić.
(B92)
