Manje od godinu dana nakon što je vlada Haitija objavila da je kolera eliminisana u zemlji, bolest ponovo zarazi hiljade ljudi.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije od 13. decembra, zemlja je od početka oktobra prijavila 13.672 slučaja i 283 smrtna slučaja.
Poslednja epidemija kolere na Haitiju počela je 2010. Sada, u prepisci iz Nev England Journal of Medicine, stručnjaci kažu da je soj kolere koji trenutno izaziva još jednu epidemiju na Haitiju povezan sa sojem iz 2010. i da je verovatno potomak.
Trenutna epidemija je prvi put prijavljena 2. oktobra, prema SZO, nakon tri godine bez prijavljenih slučajeva kolere. U periodu od oktobra 2010. do februara 2019., zemlja je prijavila 820.000 slučajeva i 9.792 smrtna slučaja od kolere u masovnoj epidemiji širom zemlje.
U februaru 2022, vlada Haitija je objavila da je kolera eliminisana u zemlji.
Kolera se širi kada osoba proguta vodu ili hranu koja je zaražena bakterijom zvanom Vibrio cholerae. Simptomi uključuju vodenu dijareju i dehidraciju.
Većina slučajeva nije teška, a SZO je rekla da ako su dostupni odgovarajući tretmani, manje od 1 odsto ljudi koji se razbole umire. Međutim, ako se ne leči, bolest može veoma brzo da ubije ljude.
Tretman uključuje rehidraciju pacijenata rastvorom koji se proguta na usta ili pumpa kroz IV. Trenutno postoje tri oralne vakcine koje SZO koristi i koje mogu sprečiti koleru.
SZO drži zalihe ovih vakcina, a organizacija je poslala pošiljku od oko milion doza jedne od ovih vakcina, pod nazivom Euvichol, na Haiti 12. decembra. Očekuje se da će još vakcina protiv kolere stići na Haiti u narednim nedeljama.
Masovno izbijanje 2010. počelo je nakon smrtonosnog zemljotresa u januaru te godine za koji se procenjuje da je ubilo više od 300.000 ljudi. Trupe Ujedinjenih nacija iz Nepala stigle su na Haiti početkom oktobra te godine.
Pre odlaska na Haiti, došlo je do izbijanja kolere u Katmanduu, gde su trupe trenirale pre raspoređivanja. Na Haitiju je 12. oktobra 2010. prijavljen prvi slučaj kolere, kod čoveka koji se kupao i pio iz reke dva kilometra udaljene od mesta gde su trupe postavile logor.
2011. godine, panel eksperata iz UN-a utvrdio je da je epidemija počela u kampu UN-a, i iako nije eksplicitno rečeno da su trupe iz Nepala donele koleru na Haiti, jeste reklo da su sojevi kolere sa Haitija i iz Nepala bili su „savršeni par“. UN su 2016. konačno priznale da su igrale ulogu u epidemiji, iako nisu preuzele pravnu odgovornost.
Naučnici još nisu sigurni kako se kolera ponovo pojavila na Haitiju nakon tri godine bez prijavljenih slučajeva.
U nedavnoj korespondenciji Nev England Journal of Medicine, autori su predložili tri hipotetička razloga zbog kojih se kolera možda ponovo pojavila.
Prvi je da su slučajevi kolere možda postojali od 2019. godine, ali ovi slučajevi su promašili, a sada slučajevi ponovo rastu zbog nedostatka čiste vode i sanitarnih uslova uz pad imuniteta u populaciji.
Drugi je da je možda ostao prisutan u rezervoarima životne sredine kao što su reke ili estuari, gde organizam može da preživi van ljudskih domaćina više dana u isto vreme.
Treći razlog je taj što se kolera možda proširila na druge zemlje Latinske Amerike tokom izbijanja 2010. godine i što ju je jedna od ovih zemalja možda ponovo unela na Haiti.
Međutim, autori kažu da je ova treća opcija malo verovatna, delimično zato što druge zemlje u regionu nisu prijavile nedavne slučajeve kolere.
Šta god da je uzrok novih slučajeva, autori su rekli: „Ovi nalazi, zajedno sa ponovnim pojavom kolere u nekoliko delova sveta uprkos dostupnim alatima za borbu protiv nje, sugerišu da se kontrola i prevencija kolere moraju udvostručiti.
