Učesnici panela „Digitalizacija i modernizacija – pametne ekonomije, snažniji region“, održanog u okviru godišnje konferencije „Zapadni Balkan 2030“, ocijenili su danas da je digitalizacija ključ za saradnju u regionu i njegovu održivost.
Zamjenik predsjednika Vlade Sjeverne Makedonije Ivan Stoilković izjavio je danas da nije dovoljno samo govoriti o digitalizaciji kao nekoj dobroj vijesti, već da je za njenu kvalitetnu upotrebu potrebno ulaganje u obrazovanje.
Stoilković je ocijenio da digitalizacija jeste „na neki način osvajanje nove slobode“, ali da je bazični problem obrazovanje, dok je širenje digitalizacije drugi problem.
Prema Stoilkoviću, ako zemlje regiona ne mogu da rašire digitalizaciju u sopstvenom širem stanovništvu, teško mogu da ostvare međusobnu saradnju na širem planu u digitalnoj sferi.
Ambasador Finske u Srbiji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji Niklas Lindkvist je rekao da se digitalna strategija njegove zemlje zasniva na pomoći korisnicima i snažnoj zaštiti informacionih sistema, i da je vještačka inteligencija u prvom planu.
On je naveo da ipak nije dovoljno da samo vlada neke zemlje hoće da bude digitalna, već da to moraju da žele i građani.
Lindkvist je naveo da je digitalna pokrivenost u Finskoj trenutno 82 odsto,a cilj je da bude veća.
On je dodao da je digitalizacija „ključ za održivost“, da ima primjenu u proizvodnji, robotici, čistoj energiji, i da prožima cijelo društvo.
Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i programski direktor NALED-a navela je da u zemljama Zapadnog Balkana u sferi poljoprivrede postoje slični modeli primjene digitalizacije.
Dodala je da je jedan od prvih procesa u digitalizaciji u Srbiji bio je u vezi sa izdavanjem građevinskih dozvola po uzoru na rješenje Sjeverne Makedonije.
Bojović je ocijenila da su građani prihvatili i prevazišli digitalizaciju na nivou osnovnih državnih usluga i da je sledeći korak digitalizacija u zdravstvu.
Izvršni direktor MTEL-a Zoran Milovanović rekao je da u Crnoj Gori više 90 odsto domaćinstava ima pristup kablovskoj infrastrukturi.
On je ocijenio da bez dobrih telekomunikacionih usluga nema modernizacije i digitalizacije.
Dodao je da MTEL u Crnoj Gori intenzivno radi na razvoju digitalnog ekosistema, što uključuje intenzivnu saradnju sa ministarstvima, posebno ministarstvom javne uprave.
Milovanović je naveo da je MTEL otvorio digitalnu akademiju za širenje digitalne pismenosti u Crnoj Gori, otvorenu za sve građana svih uzrasta.
On je ocijenio da u sferi digitalizacije, kao i u drugim, svaka zemlja Zapadnog Balkana mora da bude razvijena da bi region kao cjelina dobro funkcionisao.
Direktor SME HUB-a Aleksandar Goračinov naveo je da je sljed događaja u praksi pokazao da je „digitalizacija samo alat“, a da je suštinski važna promjena načina razmišljanja.
Goračinov je rekao da, kada su u pitanju kompanije, postavka osnova kompanije, što uključuje menadžment i upravljanje finansijama, treba da ima prvenstvo, a da digitalizacija, zelena tranzicija i inovacije dolaze poslije toga.
Direktor Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske Dražen Višnjić rekao je da elektronska uprava, prema shvatanju njegove agencije, ima strateški nivo koji omogućava donošenje odluka u realnom vremenu.
On je dodao da osim toga, digitalizacija ima i nivo koji unapređuje rad institucija, a da je važno da ona bude okrenuta prije svega prema potrebama građana i privrede.
Višnjić je dodao da u EU ima dosta dobrih praksi prekogranične saradnje i servisa koji bi mogli biti korisni kao uzor zemljama Zapadnog Balkana.
Godišnja konferencija „Zapadni Balkan 2030“ okupila je u Beogradu predstavnike međunarodnih, evropskih i regionalnih institucija, vlada, investitore i inovatore, uz podršku Evropske investicione banke i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
Skup je održan u organizaciji magazina The Region, a sponzori su kompanija MTEL, SME HUB i Elektroprivreda Srbije.
Cilj konferencije je da istakne potencijal regiona da pruži doprinos stvaranju konkurentnije, održivije i čvršće povezane Evrope.
Namjera je da se konferencija do 2030. održava i u drugim gradovima širom Zapadnog Balkana, kao godišnji forum za dijalog i saradnju, na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva.
