Vlade Srbije i Republike Srpske usvojile su u Beogradu, u okviru Svesrpskog sabora, Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, u kojoj se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu cjelinu, da je Kosovo i Metohija neotuđivi dio Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, da se ne podržava rezoluciju o Srebrenici.
Ovaj dokument trebalo bi da potvrde parlamenti Srbije i Republike Srpske u narednih 90 dana.
Narodna skupštine Republike Srpske će početkom jula održati sednicu na kojoj će ratifikovati Deklaraciju Svesrpskog sabora, najavio je gostujući u Jutarnjem dnvniku RTS-a predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić.
Smatra da je Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda pravno filigranski izbrušeni dokument koji ima međunarodni karakter i koji reguliše, ne samo srpske odnose, već i volju Srba da na svetskoj političkoj sceni pokažu uticaj jednak onom koji se pokazao u Generalnoj skupštini UN.
– Potpuno sam siguran da će tekst ove deklaracije jednog dana biti u muzeju, zato što je ovo dokument koji je sa pravne strane filigranski izbrušen, da ne može da ima međunarodne prigovore, a sa druge strane, predstavlja krunu naših nastojanja da se zaštitimo u budućnosti, posle toliko vekova destrukcija da krenemo procesima ujedinjenja. Potpuno sam siguran da će taj dokument biti istorijski – ocjenjuje Stevandić.
On je istakao da je Deklaracija usvojena u momentu kada je otvorena nova sfera međunarodnih odnosa i kada su Srbi geopolitički završili sa fazom razgradnje, destrukcije i idu ponovo u proces ujedinjenja.
– Nije ono sada ujedinjenje, ajmo sve srpske zemlje, svi zajedno, velika Srbija. Znači, ne radi se o tome. Radi se o tome da štitimo prava na svim mjestima, bez obzira koji je državno-pravni kontekst u kome živimo. Da li je to Srbija, Republika Srpska, Crna Gora, Makedonija ili Hrvatska – navodi Stevandić.
Primedbe iz Sarajeva da Deklaracija nije korak napred, već da Srbiju i Srpsku vraća unazad, Stevandić odbacuje kao potpuno neprimjereno tumačenje i ukazuje da ni on nije pozvan da tumači šta je za Bošnjake korak naprijed, a šta ih vraća unazad.
