Najmanje 49 jermenskih vojnika i neotkriven broj Azerbejdžana ubijeno je u utorak u najsmrtonosnijim borbama između Azerbejdžana i Jermenije od rata 2020. godine, što je navelo ruskog predsjednika Vladimira Putina da apeluje na smirenje.
Jermenija i Azerbejdžan, susedne bivše sovjetske države, okrivile su jedna drugu za obnovljene borbe koje su počele preko noći na nekoliko tačaka duž njihove granice, što je izazvalo strah od još jednog velikog oružanog sukoba u bivšem Sovjetskom Savezu, dok je ruska vojska povezana u Ukrajini.
Rusija ima mirovne trupe u zoni azerbejdžansko-jermenskog sukoba kao garanta sporazuma kojim je okončan šestonedeljni rat oko sporne enklave Nagorno-Karabah pre dve godine.
Jerevan je saopštio da je Azerbejdžan granatirao gradove u blizini granice, uključujući Jermuk, Goris i Kapan, primoravajući ga da odgovori. Baku je rekao da su jermenske diverzantske jedinice pokušale da miniraju azerbejdžanske položaje i započele pucnjavu.
Takođe je optužio jermenske trupe da su ispaljivale teško naoružanje kršeći primirje postignut ranije u utorak.
Rojters nije mogao odmah da proveri račune na bojnom polju ni sa jedne strane.
„Teško je preceniti ulogu Ruske Federacije, ulogu Putina lično“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Predsjednik, naravno, ulaže sve napore da pomogne u deeskalaciji tenzija na granici.
Rat Rusije u Ukrajini potkopao je njen status regionalnog garanta bezbednosti, ostavljajući prostora Azerbejdžanu da iznese više zahteva, rekao je Lorens Broers, saradnik u Programu za Rusiju i Evroaziju istraživačkog centra Chatham House.
Azerbejdžan, koji je politički i kulturno povezan sa Turskom, ostvario je značajne teritorijalne dobitke 2020. godine, povrativši zemlju izgubljenu od strane etničkih Jermena u ranijem ratu oko Nagorno-Karabaha pre 30 godina.
„Od februara takođe vidimo kolaps reputacije Rusije kao zaštitnika bezbednosti i pružaoca bezbednosti u regionu“, rekao je Broers. „To je otvorilo priliku za Azerbejdžan, podsećajući da je ishod drugog rata 2020. godine ostavio nedovršen posao.
ODKB, vojni savez bivših sovjetskih država predvođen Rusijom, koji uključuje Jermeniju, ali ne i Azerbejdžan, sastao se u utorak da razgovara o situaciji.
Turska je ponovila podršku svom savezniku Azerbejdžanu, a ministar odbrane Hulusi Akar, kojeg je citiralo njegovo ministarstvo, rekao je da će Turska „nastaviti uz nju u svojim pravednim ciljevima“.
„Odgovornost za provokacije, sukobe i gubitke snosi vojno-političko rukovodstvo Jermenije“, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova. „Svako delovanje protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Azerbejdžan biće odlučno sprečeno.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan za napade na jermenske gradove jer nije želeo da pregovara o statusu Nagorno-Karabaha, enklave koja je unutar Azerbejdžana, ali naseljena uglavnom etničkim Jermenima.
On je rekao da je intenzitet neprijateljstava smanjen iako su napadi iz Azerbejdžana nastavljeni.
Azerbejdžan, koji je optužio jermenske trupe za obavljanje obaveštajnih aktivnosti i premeštanje oružja duž granice, rekao je da su njegovi vojni položaji bili na udaru Jermenije. Rečeno je da je pretrpelo gubitke, ali nije otkrilo broj žrtava.
I Rusija i Sjedinjene Države pozvale su Baku i Jerevan da budu uzdržani.
„Da li Rusija na neki način pokušava da pomeša lonac, da odvrati pažnju od Ukrajine, uvek smo zabrinuti“, rekao je novinarima američki državni sekretar Entoni Blinken, dodajući da bi Rusija takođe mogla da iskoristi svoj uticaj da pomogne „smirenju vode“.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da sukob „treba da bude rešen isključivo političkim i diplomatskim sredstvima“.
Azerbejdžanski i ruski ministri odbrane razgovarali su u utorak i složili se da preduzmu korake za stabilizaciju situacije na granici. Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu razgovarao je sa svojim azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim i pozvao Jermeniju da „prestane sa svojim provokacijama“.
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, takođe je pozvao strane na deeskalaciju. Mišel se sastao sa Pašinjanom i predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim prošlog meseca u Briselu radi razgovora o normalizaciji odnosa, humanitarnim pitanjima i izgledima za mirovni sporazum oko Nagorno-Karabaha.
Specijalni predstavnik EU Toivo Klaar trebalo je da otputuje u obe zemlje kako bi podržao napore za suzbijanje nasilja.
Francuska će pokrenuti sukobe u Savjetu bezbjednosti UN, saopštio je kabinet predsjednika Emanuela Makrona.
