„Ja sam redovno u Pljevljima. Tokom vikenda sam, po informacijama koje sam dobio, saznao da je u periodu od tri dana bilo između pet i sedam srčanih udara, i to samo onih koji su registrovani“, kazao je Marković.
Marković je kaza da su osobe koje su doživjele srčane udare i ranije imale zdravstvene probleme, ali da ekstremno zagađenje vazduha dodatno pogoršava njihovo stanje.
On je podsjetio da će jedan dio grada ostati i bez grijanja.
“Mislim da u ovom momentu gašenje kotlarnice, bez obzira koliko bilo opravdano, ne bi donijelo do poboljšanja, već samo pogoršanja situacije. Apelujem da se preduzmu neke mjere i ne ugroze građani i da se ova situacija riješi na drugi način”, poručio je Marković.
Ukoliko se ugasi kotlarnica, 400 stanova u Pljevljima ostaje bez grijanja.
Poslanici u parlamentu danas raspravljaju o Predlogu zakona o budžetu Crne Gore za narednu godinu.
Predloženi budžet za narednu godinu planiran je u iznosu od 3,79 milijardi eura, uz stabilan rast izvornih prihoda koji se procjenjuju na 3,08 milijardi, odnosno 36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Kapitalni budžet za narednu godinu iznosi 305 miliona eura, 25 miliona više nego prethodne godine, i obuhvata 396 projekta ukupne vrijednosti 9,7 milijardi eura.
Budžet zadržava stabilan nivo deficita od 3,2 odsto BDP-a uz ostvarivanje suficita tekuće potrošnje od 72,9 miliona eura, odnosno 0,9 odsto BDP-a.
Za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka u narednoj godini planiran je iznos do 710 miliona eura. Kada je riječ o otplati duga, u narednoj godini dospijeva na naplatu 383,6 miliona.
Vlada je ranije podnijela Skupštini amandman na Predlog odluke o zaduživanju Crne Gore za narednu godinu, kojim se preciziraju iznosi i namjene državnog zaduženja.
Crna Gora će, prema amandmanu, naredne godine moći da se zaduži do 500 miliona eura za obezbjeđenje nedostajućih budžetskih sredstava. Predviđena je I mogućnost dodatnog zaduženja do jedne milijarde za refinansiranje postojećeg duga i stvaranje fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu.
Zaduženja će se realizovati kroz kreditne aranžmane sa međunarodnim finansijskim institucijama, domaćim i stranim bankama, emisiju državnih zapisa i drugih dužničkih hartija od vrijednosti, uz mogućnost garancije Svjetske banke.
Amandmanom je omogućeno i zaključivanje svop ugovora i finansijskih derivata radi zaštite od kamatnih i valutnih rizika, uključujući kredit kineske Exim banke za izgradnju auto-puta Bar-Boljare.
Ministar finansija Novica Vuković saopštio je da se, razmatrajući programsku strukturu budžeta, najznačajnija izdvajanja odnose na oblast socijalnog staranja, javne finansije, zdravstvo, obrazovanje, nauku i sport, javnu bezbjednost i odbranu, saobraćaj, poljoprivredu i šumarstvo.
U 2026. godini projektuje se zaduživanje od 500 miliona eura za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 384 miliona eura i finansiranje kapitalnih izdataka.
Odlukom o zaduživanju za 2026. godinu definisan je iznos sredstava koje je potrebno obezbijediti za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka, kao i razvojnih infrastrukturnih projekata za 2026. godinu, a koji iznosi do 710 miliona eura.
U 2026. godini za otplatu duga iz prethodnog perioda potrebno je obezbijediti oko 383,6 miliona eura, od čega se najveći dio odnosi na redovnu otplatu kredita iz ranijih perioda.
„Ostavljanje mogućnosti da se zadužimo još milijardu eura ne znači da ćemo se i zadužiti, već stvaramo pravni osnov da, ukoliko situacija na tržištu bude povoljna, stvorimo depozit i za naredni period u cilju rasterećenja budžeta“, kazao je Vuković.
Poslanik DPS-a Danijel Živković smatra da danas živimo u vremenu ekonomske neizvjesnosti, nestabilnosti i ekonomskog haosa, kao i strukturnih problema u finansijama, koji će nam se vratiti poput bumeranga i napraviti ozbiljne probleme u funkcionisanju države u narednom periodu.
On je poručio ministru Vukoviću da ovo nije pitanje politike, već pitanje i vlasti i opozicije i svih aktera u društvu.
„Imamo populizam koji razjeda crnogorsko društvo. Ne znam da li imate snage u izvršnoj vlasti da ga zaustavite, ali taj populizam će pojesti ekonomsku supstancu“, kazao je Živković.
„Novca o kojem pričamo da bi ga trebalo imati – nemamo ga“, rekao je Živković.
Dejan Đurović, poslanik NSD/ZBCG kaže da predlog budžeta za 2026. godinu predstavlja jasnu opridijeljost države ka fiskalnoj stabilnosti, institucionalnoj odgovornosti i dugoročnom razvoju.
„Budžet za 2026. godinu zasniva se na realnim makroekonskim proekcijama i principima odgovornog planiranja prihoda i rashoda“, rekao je Đurović.
Nikola Milović, poslanik DPS-a kaže da ovakav budžet predstavlja ogroman prostor za pojačanu neizvjesnost kompletnog privrednog sistema.
„Ovaj budžet daje nerealne optimističke i neizvjesne procjene rasta životnog standarda građana Crne Gore i kao takav upućuje na pogrešne odluke ne samo privrednih subjekata u Crnoj Gori nego i onih koji planiraju da nešto ulože u Crnu Goru“, kazao je Milović.
Ali kaže da to nije čudo kada je karakteristika ovog i prethodnog budžeta su vezani za ogroman nivo javne potrošnje.
„Druga karakteristika budžeta je deficit, odnosno da ćemo, kako bismo isplatili sve što je planirano, morati da se zadužimo“, kazao je Milović.
