Pejzaž u prestižnim vinogradima Bordoa izgleda isto kao i uvek, sa zdravim, zrelim grožđem koje visi sa redova zelene loze.
Ali ove godine nešto je potpuno drugačije u jednoj od najpoznatijih vinskih regija Francuske i drugim dijelovima Evrope. Žetva koja je nekada počela sredinom septembra sada se dešava ranije nego ikad – sredinom avgusta – kao rezultat teške suše i prilagođavanja vinske industrije nepredvidivim efektima klimatskih promjena.
Paradoksalno, sezona toplotnih talasa i šumskih požara dala je odlično grožđe, uprkos nižim prinosima. Ali postizanje takve žetve zahtevalo je kreativne promene u tehnikama uzgoja, uključujući obrezivanje vinove loze na drugačiji način i ponekad zalivanje na mjestima gde je navodnjavanje obično zabranjeno. A proizvođači širom Evrope koji su iz prve ruke videli efekte globalnog zagrevanja zabrinuti su šta će još doći.
Za sada je „globalno zagrevanje veoma pozitivno. Imamo bolju zrelost, bolju ravnotežu. … Ali ako se okrenete budućnosti, i ako povećate temperaturu za još jedan stepen plus, izgubićete deo svežine u ravnoteži vina“, rekao je Fabien Teitgen, tehnički direktor Chateau Smith-Haut- Lafit, imanje koje uzgaja organsko vinsko grožđe u Martijaku, južno od Bordoa.
Uzgajivači grožđa su prilagodili svoju praksu usred niza toplotnih talasa, u kombinaciji sa nedostatkom kiše, koji su pogodili većinu Evrope. U regionu Bordoa, na jugozapadu Francuske, džinovski požari uništili su velike površine borove šume. Kiše nije padalo od kraja juna do sredine avgusta.
Dok se berba odvija, desetine radnika kleče u vinogradima da ručno beru grožđe i stavljaju ga u korpe. Voće se odmah usitnjava da bi se dobio sok, koji se stavlja u rezervoare, a zatim u burad za početak procesa proizvodnje vina.
Žetva ima za cilj proizvodnju belog vina iz čuvenog imena Pesak-Leognan. Crno vino će uskoro uslediti.
Erik Perin, jedan od vlasnika imanja Šato Karbonije, priseća se da su tokom njegovog detinjstva, sedamdesetih godina prošlog veka, berbe počinjale sredinom septembra. Ove godine su počeli 16. avgusta.
Ali berba 2022. može biti bolja nego ikad, rekao je Perin, jer je grožđe zdravo i dobro izbalansirano. Vruće i suvo vreme je takođe sprečilo da vinove loze dobiju bolesti poput plesni.
Proizvodnja vina je vekovna tradicija u Chateau Carbonnieuku, gde je Tomas Džeferson posetio vinograde 1787. godine, pre nego što je postao predsednik Sjedinjenih Država, i zasadio drvo orehana koje još uvek stoji u parku.
Danas, Chateau Carbonnieuk vino ponekad nudi predsednik Emanuel Makron cenjenim domaćinima.
Suša je promenila način rada proizvođača vina.
Ranije su vinogradari vinovoj lozi davali oblik koji je omogućavao grožđu da dobije maksimalnu količinu sunca, tako da je proizvodilo više šećera, koji se pretvara u alkohol. Ove godine, uzgajivači su pustili da lišće zaštiti grožđe kako bi senke sačuvale kiselost i svežinu voća, objasnio je Tajtgen.
Prinosi mogu biti za 15% do 20% niži u širem regionu, uglavnom zbog manjeg grožđa i činjenice da su neka izgorela na suncu u određenim oblastima, rekao je Teitgen, ali to neće uticati na kvalitet vina.
Ispred kule iz 14. veka vinograda Šato Smit-Ha-Lafit, Manon Lekuf je ove nedjelje pažljivo zalivala tek zasađenu lozu, što je neizostavan posao.
Vinova loza stara nekoliko godina ima duboko korenje koje im omogućava da crpe vodu iz dalekog podzemlja i izdržavaju sušu bez previše patnje.
Ali ove godine, imanja su imala ovlašćenje da zalivaju odrasle vinove loze, što je praksa obično zabranjena u Bordou.
„Neke parcele su teško patile od opadanja lišća“, rekao je Lekuf.
Još jedan korak koji vinogradari mogu da preduzmu je da smanje gustinu svojih parcela kako bi im bilo potrebno manje vode ili da obrađuju tlo kako bi bolje sačuvali vlagu duboko u sebi.
Stručnjaci takođe razmatraju da li bi sadnja novih sorti grožđa mogla biti od pomoći.
U Chateau Olivieru, koji takođe proizvodi vina Pessac-Leognan, direktor Loran Lebrun pokazao je kako on i njegov tim prolaze kroz vinograde da bi degustirali grožđe parcelu po parcelu kako bi odlučili gde i kada će se berba.
Posljedice globalnog zagrijevanja sada su deo svakodnevnog života za vinare, rekao je Lebrun, ističući brzinu promjena.
„Moramo da reprogramiramo sopstveni način razmišljanja“, rekao je on. „Postoji mnogo alata koji su nam još uvek na dohvat ruke, a koji se već koriste u toplijim krajevima.
Još južnije u Evropi, berbe su takođe počele nedeljama ranije nego što je uobičajeno da bi se spasilo smežurano i spaljeno grožđe. Očekuje se da će proizvodnja biti 10% do 20% manja u nekim regionima Italije, Španije i Portugala, iako se proizvođači nadaju povećanju kvaliteta.
Italijanski poljoprivredni lobi Coldiretti naglasio je da se očekuje da će veća cijena energije i sirovina povećati troškove za 35%.
Naučnici su dugo verovali da klimatske promjene izazvane ljudskim faktorom čine ekstremne vrijemenske prilike sve učestalijim. Kažu da topliji vazduh, topliji okeani i otopljeni morski led menjaju mlazni tok, što oluje, poplave, toplotne talase, suše i požare čini destruktivnijim.
Pošto toplije zime uzrokuju da vinove loze rane pupoljke, francuski vinogradari se brinu da će mraz češće poremetiti sezonu rasta. Snažne oluje s gradom mogu uništiti godinu dana rada za nekoliko minuta.
U Chateau Carbonnieuku, Perin se plaši da neki manji proizvođači možda neće izdržati promjene.
„Klimatski događaji od 2017. doveli su do manjih žetvi. Neće svi to moći da prežive, sigurno“, rekao je on.
