Kijev želi da uvede krivičnu odgovornost za dobijanje državljanstva od „države agresora“, rekao je vicepremijer
Pokušaj dobijanja ruskog državljanstva kao Ukrajinaca uskoro bi mogao da postane krivično delo, otkrila je u petak potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Irina Vereščuk, prenosi RT.
U postu u Telegramu, Vereschuk je rekao da je o tome ranije bilo reči na zatvorenom međuresornom sastanku.
„Rad na nacrtu zakona se nastavlja, biće rasprave, ali je pravac određen“, rekao je potpredsjednik Vlade.
Ona je priznala da bi mogla biti „duga i teška rasprava“ o pravnim aspektima dobijanja ruskog pasoša, o ljudskim pravima i „potrebi da se preživi pod okupacijom“.
„Ali da ne zaboravimo: na crvenom ruskom pasošu ima puno ukrajinske krvi – vojnog i civilnog, ženskog i dječijeg“, rekao je Vereščuk.
Pre dva dana je na Fejsbuku napisala da Moskva koristi pasoše i referendume kao „oružje, opasnije od projektila“.
Po njenom mišljenju, ovo „oružje“ omogućava Rusiji da stvori „živi štit“ ukrajinskih građana na teritorijama koje kontroliše. Zbog toga, smatra potpredsjednik vlade, Kijev treba da zauzme „jasniji i stroži stav” prema Ukrajincima koji dobiju državljanstvo „države agresora” i glasaju na referendumima.
„Razumem da je to teško, ali radi se o postojanju ukrajinske države“, rekao je Vereščuk.
Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je 11. juna ukaz kojim se svim Ukrajincima daje pravo da podnose zahtjev za rusko državljanstvo po pojednostavljenoj proceduri. Time je proširio procedure koje su ranije bile rezervisane za građane Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i za stanovnike Hersonske i Zaporoške oblasti, koje su pod kontrolom ruskih snaga.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je da potez Moskve nije ništa drugo do „zadiranje u suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspjeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
