Polovini Zemljinih glečera, posebno manjih, predodređeno je da nestane do kraja veka zbog klimatskih promena, ali bi ograničavanje globalnog zagrevanja moglo spasiti druge, prema novoj studiji.
Nalazi, objavljeni u časopisu Science u četvrtak, pružaju najsveobuhvatniji pogled do sada na budućnost 215.000 glečera na svetu.
Autori su naglasili važnost ograničavanja emisije gasova staklene bašte kako bi se ograničile posledice topljenja glečera kao što su porast nivoa mora i iscrpljivanje vodnih resursa.
Da bi se pomoglo kreatorima politike, studija je razmatrala uticaj četiri scenarija na glečere, gde je globalna srednja promena temperature 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni celzijusa), 2,0 stepena Celzijusa, 3,0 stepena Celzijusa i 4,0 stepeni Celzijusa.
„Svako povećanje stepena proizvodi više topljenja i gubitaka“, rekla je Regine Hock sa Univerziteta u Oslu i Univerziteta Aljaske Ferbanks, koautor studije.
Ali to takođe znači da ako smanjite povećanje temperature, možete smanjiti i gubitak mase“, rekao je Hok za AFP. „Dakle, u tom smislu ima i malo nade.
Čak i ako je globalni porast temperature ograničen na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa – najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma – istraživači su procijenili da će 49 posto svjetskih glečera nestati do 2100. godine.
To bi predstavljalo oko 26 procenata svetske mase glečera jer bi najmanji glečeri bili oni koji bi prvi bili pogođeni.
Globalna srednja temperatura trenutno se procenjuje da će porasti za 2,7 stepeni Celzijusa, što bi dovelo do skoro potpunog gubitka glečera u centralnoj Evropi, zapadnoj Kanadi i kontinentalnim Sjedinjenim Državama i Novom Zelandu.
„Regije sa relativno malo leda poput evropskih Alpa, Kavkaza, Anda ili zapadne SAD, gube skoro sav led do kraja veka, gotovo bez obzira na scenario emisije“, rekao je Hok. „Dakle, ti glečeri, oni su manje-više osuđeni na propast.
Prema najgorem scenariju – globalnom porastu temperature od 4,0 stepena Celzijusa – džinovski glečeri poput onih na Aljasci bili bi više pogođeni i 83 odsto glečera bi nestalo do kraja veka.
Gubitak glečera bi takođe pogoršao porast nivoa mora.
„Glečeri koje proučavamo čine samo jedan procenat ukupnog leda na Zemlji“, rekao je Hok, „mnogo manje od ledenog pokrivača Grenlanda i ledenog pokrivača Antarktika.
„Ali oni su doprineli porastu nivoa mora skoro isto koliko i ledeni pokrivač Grenlanda i Antarktika zajedno u poslednje tri decenije“, rekla je ona.
Zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa dovelo bi do povećanja prosečnog nivoa mora za devet centimetara, dok bi temperature za 4,0 stepena Celzijusa izazvale porast nivoa mora za 15 centimetara.
„Ne zvuči mnogo, od 9 do 15 centimetara“, rekao je Hok, „ali globalni nivo mora nije toliko zabrinjavajući.
„To su uglavnom povezani olujni udari“, rekla je ona, koji imaju potencijal da izazovu „mnogo više štete“.
Nestanak glečera uticaće i na vodne resurse jer oni obezbeđuju slatku vodu za oko dve milijarde ljudi.
„Glečeri nadoknađuju gubitak vode leti kada nema mnogo kiše i kada je vruće“, rekao je Hok.
Projekcije studije, koje su pesimističnije od onih stručnjaka UN za klimu, postignute su posmatranjem mase svakog glečera tokom decenija i kompjuterskim simulacijama.
Uprkos alarmantnim nalazima, Hok je rekao da je „moguće smanjiti gubitak mase ljudskim delovanjem“.
