Skijanje je uvedeno u Alpe relativno kasno 1880-ih, sa prvim ski-liftom koji je razvijen u švajcarskom letovalištu Davos u zimu 1934. Industrijska revolucija je tada bila stara dva veka, ali svetska klima je još uvek bila uglavnom predindustrijski.
Bez razloga za brigu o vremenu, turizam je uzeo maha. Tomas Kuk je počeo da nudi mogućnosti Britancima da skijaju u prvoj deceniji 20. veka, a alpsko skijanje je postalo dodatno popularizovano njegovim uvođenjem na Zimske olimpijske igre 1936. što je dovelo do velikog rasta skijaške infrastrukture. Sve je zavisilo od redovne i predvidljive zimske sezone sa svežim snegom koji je popunio te staze. Skijališta su bila u mogućnosti da svojim posetiocima obećaju glatke površine, bezbedan transport i dežurne mašine da pomeraju sneg po potrebi.
Ali pronalaženje hladnoće i snega pokazalo se težim poslednjih godina. Malo francusko selo Saint-Firmin je nedavno uklonilo svoju ski-liftu (koja je datirala iz 1964. godine) jer jednostavno nedostaje snega već više od jedne decenije. Ove godine, sedam od osam takmičenja u skijanju u ranoj sezoni Svetskog kupa je otkazano zbog još jednog veoma toplog leta na Alpima, kada su nas rekordne temperature podsetile da okruženja na velikim visinama nisu imuna na preteranu toplotu.
Predznaci nisu dobri. Prosečne temperature su već porasle za 2°C od predindustrijskih vremena, što je otprilike duplo više od globalnog proseka. Pošto led i sneg reflektuju više od kamena i tla ispod njih, sa manje njih na tlu, više toplote se apsorbuje i ne zrači dalje od kopna. Toplije tlo zauzvrat otežava sneg da se skupi i ostane zamrznut, itd.
2022. je bila posebno strašna godina za švajcarske glečere sa prekomernim topljenjem i nestajanjem čitavih glečera. Saharski pesak naneti vetrom čak je sredinom marta obavio alpski sneg, pretvarajući ga u jezivu narandžastu boju nalik Marsu i zbog toga je upijao još više toplote.
Dugoročne prognoze sugerišu da bi Alpi uopšte mogli da budu bez glečera svakog leta do 2100. godine, sa preostalim delovima snega i leda na velikim visinama. Da bi se izbegao taj scenario, svet bi morao značajno da smanji emisije u periodu između njih. Bez snega skijanje i druge zimske aktivnosti jednostavno ne mogu.
Imajući sve to u vidu, alpske zemlje su prinuđene da eksperimentišu i inoviraju. U Švajcarskoj, glečeri kao što je glečer Rone su prekriveni propusnim tkaninama da bi se usporilo topljenje. Ali oni nose svoje posledice u smislu degradacije materijala i lokalnog zagađenja.
Skijališta ne miruju na sezonskim lovorikama. U odmaralištima širom Alpa, sve je veće interesovanje za razvoj turističke industrije bez ugljen-dioksida koja daleko manje stavlja naglasak na putovanja avionom i automobilom. Sa kraćom skijaškom sezonom, neka odmarališta žele da promovišu alternative poput zimskih šetnji, dok druga upozoravaju da će skijanje i snoubord postati sve više rezerva bogatih i privilegovanih jer su odmarališta primorana da ulažu u proizvodnju veštačkog snega i očuvanje snega. metode.
Zimske aktivnosti su ključne za evropske planinske zemlje, a Alpska konvencija (koja je stupila na snagu 1995. godine) bila je pokušaj potpisnica, uključujući Austriju, Francusku, Nemačku i mali Monako, da koordiniraju pristupe resursima, transportu i turizmu. Ali rekordne temperature i povlačenje glacijala stvaraju tenzije, jer nestašica vode utiče na kapacitet za proizvodnju hidroelektrične energije i remeti vodosnabdevanje korisnika nizvodno širom regiona. Povlačenje snega i leda bi u budućnosti moglo da postane predmet neslaganja jer se susedi u Alpima pomire sa idejom da više ne postoji obilan sezonski ciklus sveže i smrznute vode.
Izgledi su sumorni za skijanje i zimske sportove u evropskim Alpima. Prema švajcarskim izveštajima, 50% skijaških staza u zemlji bilo je prekriveno veštačkim snegom za sezonu 2020-21, koji se formira izbacivanjem sićušnih kapljica vode u vazduh. Ovo je veoma vodeno i energetski intenzivno. Iako sada postoje energetski efikasniji pristupi pravljenju snega, proces će uvek zahtevati mnogo vode i dovoljno niske temperature da se magla zamrzne i pretvori u sneg.
Spasavanje zimske ekonomije u alpskim odmaralištima biće veoma izazovno. Skijanje neće nestati preko noći, ali će se naći u Evropi u kojoj izgleda da zima kakvu poznajemo nestaje.
