U pismu BBC-ju, Trampov pravni tim zahteva da objavi „potpuno i fer povlačenje“ dokumentarca, izvini se i da BBC „na odgovarajući način obešteti predsednika Trampa zbog štete koja mu je naneta““
Procureli dopis, koji je napisao bivši nezavisni spoljni savetnik odbora za uredničke standarde BBC-ja, sugeriše da je Panoramina emisija montirala delove Trampovog govora tako da budu spojeni i da izgleda kao da on izričito podstiče na nemire u Vašingtonu u januaru 2021. godine .
Jednosatna emisija ‘ Tramp: Druga šansa’ bila je emitovana u Velikoj Britaniji neposredno pred američke predsedničke izbore 2024. godine .
Koliko je, dakle, čvrst Trampov slučaj?
Predsednik Upravnog odbora BBC-ja Samir Šah se izvinio, rekavši da je ova medijska kuća napravila „grešku u proceni“ zato što je montaža stvorila utisak Trampovog „direktnog pozivanja na akciju“.
„Mislim da jesmo načinili grešku i da je došlo do kršenja uredničkih standarda“, rekao je odlazeći generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi, koji je podneo ostavku usled kritika.
Ali pravni stručnjaci o američkim medijima i klevetu tvrde da se Trampova najavljena tužba suočava sa pozamašnim preprekama za dobijanje jedne tako ogromne odštete od BBC-ja, delom zbog strogih američkih zakona o slobodi štampe.
Kontroverza je počela nakon što je londonski Telegraf objavio procureli dopis u kojem su kritikovani dotični dokumentarac i način na koji montiran Trampov govor.
Tramp je zapravo rekao: „Prošetaćemo se do Kapitola (zgrade Kongresa) i pozdravićemo naše hrabre senatore i kongresmene i kongresmenke.“
Međutim, u Panoraminoj montaži, on je prikazan kako govori: „Prošetaćemo se do Kapitola… i ja ću biti tamo sa vama. I mi ćemo se boriti. Borićemo se pakleno.“
Tramo je održao govor u parku Ellipsa, dok se Kongres spremao da potvrdi izborne rezultate 2020. godine i proglasi Džozefa Bajdena pobednikom.
Nekoliko minuta pošto je završio govor, velika masa njegovih pristalica upala je u zgradu Kongresa.
Nekoliko dana kasnije, američki Predstavnički dom izglasao je da opozove Trampa po osnovu „podsticanja na ustanak“ , a Senat ga je kasnije oslobodio optužbe .
Tramp kaže da je njegov govor bio „savršen“.
Bela kuća je odgovorila na Telegrafov tekst, a njegova sekretarka za štampu nazvala je BBC „potpunim, stoprocentnim lažnim vestima“.
Pogledajte video o neredima u Vašingtonu januara 2021.
Posle ostavki Dejvija i izvršne direktorke BBC-jeve redakcije za vesti Debore Tarns usledila je Trampova pretnja tužbom.
U pismu BBC-ju, Trampovi advokati su naveli da je u dokumentarcu britanski javni servis „namerno želeo da potpuno obmane gledaoce“ spojivši tri odvojena inserta iz njegovog govora.
BBC je naneo predsedniku „ogromnu finansijsku štetu, baš kao i štetu njegovom ugledu“, dodaje se.
U potonjem intervjuu Foks njuzu, Tramp je rekao da ima „obavezu“ da tuži BBC .
Moj govor je iskasapljen… ljudima se ne sme dozvoliti da to rade, rekao je.
Prvi amandman američkog Ustava pruža značajnu zaštitu slobode govora i slobode štampe.
Ključna odluka Vrhovnog suda iz 1964. godine u slučaju Njujork tajms protiv Salivana utvrdila je da javne ličnosti koje tuži za klevetu moraju da dokažu „istinsku zlu nameru“, što znači da je „izjava data sa svešću o njenoj neistinitosti ili sa nesmotrenim nepoštovanjem prema tome da li je ona istinita ili lažna“.
Tramp bi morao da dokaže tri krupne stvari – da je objavljeni sadržaj bio činjenično pogrešan na način koji je klevetnički; da mu je načinjena šteta zbog lažnog i klevetničkog izveštavanja; i da je medijska organizacija znala da je lažan i da je nastupila s „istinskom zlom namerom“.
„Sve one predstavljaju izvesne poteškoće po podnosioca tužbe, rekao bih“, izjavio je Džordž Frimen, izvršni direktor Centra za resurse medijskih zakona u Njujorku, za BBC Radio 4.
Ali nisu svi saglasni sa tim.
Bert Nuborn, profesor emeritus sa Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Njujorku, rekao je da Tramp poseduje argumente za slučaj protiv BBC-ja zato što je montaža Trampovih izjava bila obmanjujuća.
Greška se ne svodi na „nevino seckanje“ govora, ukazuje.
„Istinska zla namera ovde je svest o širenju nečega što je predstavljeno kao da je doslovno, a nije bilo“, rekao je Nuborn, bivši nacionalni pravni direktor pri Američkoj uniji za građanske slobode.
Manje je verovatno da će porota zapravo dodeliti Trampu pozamašnu odštetu za jednu takvu grešku, dodao je on.
Tramp je nagovestio nameru da će bilo kakvu tužbu podneti u američkoj državi Floridi, umesto u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Rok za zastarevanje slučaja – ili rok za podnošenje tužbe – za klevetu u Velikoj Britaniji je godinu dana, što je već prošlo za Trampa, zato što je dokumentarac emitovan u oktobru 2024. godine, uoči predsedničkih izbora (novembra te godine).
Florida, s druge strane, ima dvogodišnje ograničenje.
Iako mu zakon u Floridi pruža više vremena, podnošenje tužbe za klevetu u Sjedinjenim Američkim Državama značilo bi da će se Tramp suočiti sa strožim pravnim standardima.
Kad bi Tramp tužio na Floridi, morao bi da dokaže i da je BBC-jeva dokumentarna emisija Panorama mogla da se gleda u SAD.
Do sada nema dokaza koji bi ukazivali da je ona prikazana u SAD.
Najbolje šanse za BBC da svaki budući pravni postupak bude odbačen jeste da tvrdi da država nije odgovarajuća jurisdikcija, zato što nije bilo „dovoljno izloženosti informacijama na Floridi“, kaže Nuborn.
Trampovo pismo BBC-ju završava se obećanjem da ako se BBC ne bude povinovao zahtevima do 14. novembra, „predsedniku Trampu neće preostati druga alternativa nego da iskoristi njegova zakonska i pravična prava, od kojih se sva izričito koriste i od nijednog se ne odriče, u šta spada i podnošenje pravne tužbe za ne manje od milijardu dolara odštete“.
Ali da bi dobio milijardu dolara odštete po tužbi za klevetu na Floridi, podnosilac tužbe, kao što je predsednik, morao bi da dokaže da je zapravo pretrpeo toliki gubitak, kaže profesorka Larisa Lidski sa Pravnog fakulteta Levin na Univerzitetu na Floridi.
„Imajući u vidu da je posle ovoga on pobedio na predsedničkim izborim a i da je nastavio da zarađuje novac preko njegovih kompanija, deluje neuverljivo da će uspeti da dokaže štetu od milijardu dolara“, rekla je ona.
Pogledajte i ovaj video: ‘Bilo je pitanje života ili smrti’ – fotograf o neredima u Vašingtonu
Tramp je do sada tužio nekoliko američkih medija i medijskih organizacija za ogromne svote novca i u nekoliko slučajeva osigurao krupne nagodbe.
Paramaunt, roditeljska kompanija CBS njuza, 2025. godine je pristao da isplati Trampu 16 miliona dolara, nakon što ih je tužio zbog intervjua u emisiji 60 minuta sa tadašnjom predsedničkom kandidatkinjom Kamalom Haris.
Tramp je tvrdio da je snimak montiran tako da u boljem svetlu predstavi Haris – protiv koje je on tada vodio izbornu kampanju.
ABC njuz je takođe isplatio Trampu 15 miliona dolara nakon što je jedan od njegovih voditelja, Džordž Stefanopulos, lažno tvrdio u intervjuu da je Tramp proglašen odgovornim za silovanje.
Tramp je bio proglašen odgovornim za seksualno zlostavljanje i klevetu novinarke i spisateljice I. Džin Kerol 2023. godine.
Tužio je Njujork tajms za 15 milijardi dolara zbog kritičkih komentara koje su reporteri izneli protiv njega tokom njegove predsedničke kampanje 2024. godine.
Federalni sudija je odbacio slučaj u septembru zato što je podnet u „neodgovarajućem i nedopustivom obliku“, ali je dozvolio Trampu da podnese kraću žalbu.
Mnoge Trampove tužbe protiv medijskih organizacija njega su koštale vrlo malo, dok mogu da se pokažu veoma skupocenim za medijske kuće, rekao je Set Stern, direktor zastupništva za fondaciju Sloboda štampe.
„Njega nije briga da li će dobiti na sudu ili ne.
„Poenta je u zastrašivanju i kažnjavanju onih koje doživljava kao kritički nastrojene prema njemu“, izjavio je Stern.
