Danima napetost raste duž libanske granice sa Izraelom, zbog česte razmene vatre između teško naoružanih militanata u Libanu i izraelske vojske.
Ovi okršaji su probudili strahove da bi nasilje moglo prerasti u veći sukob.
Nedaleko od granice na libanskoj strani, u južnom gradu Bein Džbeilu, na ulicama vlada tišina. Većina radnji je zatvorena.
Mnogi stanovnici, kao i u drugim pograničnim selima, već su otišli, u strahu da bi eskalacija rata između Izraela i Hamasa mogla zahvatiti ovo područje u još jedan front sukoba.
Napolju nema mnogo ljudi.
Pet-šest sedi za plastičnim stolom. Neki jedu picu; drugi puše.
Ne deluju posebno zabrinuto.
„Neću odlaziti sem ukoliko se situacija ne otrgne kontroli“, kaže pedesetdvogodišnji Muhamed Baidun, pod budnim oko šačice čuvara iz Hezbolaha, koji su se pojavili iz raznih pravaca čim smo mi stigli.
„Imam veru u pokret otpora koji imamo ovde… Duboko u sebi verujem da će nas Hezbolah zaštititi.“
Pitanje šta će Hezbolah uraditi visi nad glavom čitave zemlje.
Ovu grupu, poput Hamasa, terorističkom organizacijom smatraju Velika Britanija, SAD i druge zemlje.
Njen lider Hasan Nasralah nije se oglašavao otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa.
Naim Kasem, čovek broj dva u Hezbolahu, opisao je grupu kao „potpuno spremnu“, rekavši da ih neće zastrašiti pozivi SAD i drugih da se drže po strani.
Ali zbog njihove tajnovite prirode teško je znati kakve pripreme možda vrše.
Izrael odavno doživljava Hezbolah, koji je i socijalni i politički pokret nastao osamdesetih, kao mnogo moćniju silu od Hamasa: grupa ima ogroman arsenal oružja, uključujući precizno navođene projektile koji mogu da stignu duboko na izraelsku teritoriju, kao i desetine hiljada obučenih boraca prevejanih u borbama.
Aktivnosti Hezbolaha bile su ograničene na prekogranične napade, duž Plave linije koju su odredile UN, nezvaničnu granicu između Libana i Izraela.
Grupa je razmenjivala projektile i artiljerijsku vatru sa izraelskom vojskom nekoliko puta dnevno, dok su njene udružene palestinske frakcije takođe izvršavale napade, kao što su nekoliko pokušaja upada u Izrael iz južnog Libana.
Sukobljavanja su se završila smrtima na obe strane, među njima i civila.
Stanovnici beže i na izraelskoj strani: vlasti su najavile evakuaciju 28 zajednica i zonu blizu granice proglasile zabranjenom.
Napetosti u Libanu dodatno su narasle u utorak, posle eksplozije u bolnici u Gazi.
Hamas je odmah okrivio Izrael, ali su Izraelske odbrambene snage tvrdile da je eksploziju izazvala pogrešno ispaljena raketa palestinskih militanata.
Hezbolah je, međutim, to opisao kao „masakr“ Izraela i, u Bejrutu je stotine njegovih sledbenika protestovalo, skandirajući anti-američke i anti-izraelske slogane.
Ali bile su to male demonstracije za nešto što je grupa opisala kao „do sada neviđen dan besa“.
Izvor dobro upoznat sa načinom razmišljanja Hezbolaha, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da će dalje korake grupe odrediti dešavanja u Gazi.
„Ako Izrael bude izvršio invaziju na tu teritoriju“, kaže ovaj izvor, „to će dovesti do regionalne katastrofe.“
Neki veruju da će odluka o tome šta činiti dalje najverovatnije poteći od najvećeg pomagača Hezbolaha Irana.
Izrael je optužio Teheran da je naredio Hezbolahu da izvrši niz napada na njegovu teritoriju prošlog vikenda.
Teheran je, za to vreme, upozorio da „front otpora“, njegov savez snaga iz regiona sa grupama u Siriji, Iraku i Jemenu, može da izvede „preventivnu akciju“.
Pre najnovijeg izbijanja nasilja, konsenzus među posmatračima bio je da ni Izrael ni Hezbolah ne zanima još jedan rat, jer se mnogi još uvek dobro sećaju posledica višemesečnog sukoba koji su vođeni 2006. godine.
Liban pati od ekonomske krize koja vlada godinama unazad, a unutrašnja politička trvenja ostavila su zemlju bez funkcionalne vlade ili predsednika, dok su se podele među verskim frakcijama samo dodatno pogoršale.
Zapadno od Bein Džbeila, u pograničnom selu Dajra, izraelski napadi iz odmazde pogodili su lokalnu džamiju i neke kuće prošle nedelje.
Sabrina Fanaš, tridesetšestogodišnja stanovnica koja se preselila u Bejrut posle izbijanja rata, bila je veoma glasna u kritici militanata koji, kaže ona, koriste sela sa većinskim sunitskim stanovništvom za svoje napade.
„Nije fer da su naše kuće sada takve. Ko će ih ponovo izgraditi?“, rekla je ona, dok korača kroz ruševine rođakovog delimično uništenog doma.
„Svi smo tužni… Računamo na Boga, Bog će nas zaštititi.“
