Meta je krajem prošle godine predvidjela da će oko 10% ukupnog godišnjeg prihoda, oko 16 milijardi dolara, ostvariti od oglašavanja za prevare i zabranjenu robu, pokazuju interni dokumenti kompanije.
Dokumenata, u koja je Rojters imao uvid i koja do sada nijesu objavljena, takođe pokazuju da tehnološki gigant najmanje tri godine nije uspijevao da identifikuje i zaustavi ogroman broj oglasa koji su milijarde korisnika Fejsbuka, Instagrama i WhatsAppa izlagali lažnim e-trgovinama i investicionim šemama, ilegalnim onlajn kockarnicama i prodaji zabranjenih medicinskih proizvoda.
U jednom internom dokumentu iz decembra 2024. navodi se da se korisnicima platformi kompanije svakog dana prikaže oko 15 milijardi “visokorizičnih” prevarantskih oglasa. Meta svake godine zarađuje oko 7 milijardi dolara godišnjeg prihoda od ove kategorije oglasa, navodi se u drugom dokumentu iz 2024.
Veliki dio prevara potiče od oglašivača koji se ponašaju dovoljno sumnjivo da budu označeni u internom sistemu upozorenja Mete. Međutim, kompanija zabranjuje oglašivače samo ako njeni automatski sistemi procijene sa najmanje 95% sigurnosti da se radi o prevari, navodi se u dokumentima. Ako je ta procenat manji, a kompanija i dalje vjeruje da je oglašivač vjerovatno prevarant, Meta naplaćuje više cijene oglasa kao kaznu. Namjera je da se sumnjivi oglašivači na taj način odvrate od objavljivanja oglasa.
Dokumenti takođe navode da je velika vjerovatnoća da će korisnici koji jednom kliknu na prevarantske oglase biti više izloženi takvim sadržajima, zbog Metinog sistema personalizacije reklama.
Detalji povjerljive interne revizije potiču iz dokumenata nastalih između 2021. i ove godine u okviru finansijskih, lobističkih, inženjerskih i bezbednosnih odsjeka kompanije. Zajedno, oni odražavaju Metine napore da procijene razmjere zloupotreba na svojim platformama kao i njenu neodlučnost da se suprotstavi tim zloupotrebama na načine koji bi mogli da ugroze poslovne interese kompanije.
Prihvatanje prihoda iz izvora za koje sumnja da učestvuju u prevarama ukazuje na nedostatak regulatornog nadzora u oglašivačkoj industriji, rekao je Sandip Abraham, istraživač prevara i bivši istražitelj bezbjednosti u Meti, koji sada vodi konsultantsku firmu Risky Business Solutions.
“Ako regulatori ne bi tolerisali da banke zarađuju na prevarama, onda to ne bi trebalo da tolerišu ni u tehnološkom sektoru”, rekao je on za Rojters.
U saopštenju, portparol Mete Endi Stoun izjavio je da dokumenti, do kojih je došao Rojters, “predstavljaju selektivan prikaz koji iskrivljuje Metin pristup prevarama i lažnim oglasima.” Interna procjena kompanije da će 10,1% prihoda u 2024. doći od prevarantskih i drugih zabranjenih oglasa bila je “gruba i previše uopštena” rekao je Stoun. Dodao je da je kompanija kasnije utvrdila da je stvarni broj manji, jer je procjena uključivala i “mnoge” legitimne oglase. Odbio je, međutim, da navede ažuriranu cifru.
“Agresivno se borimo protiv prevara i lažnih oglasa jer korisnici naših platformi ne žele takav sadržaj, legitimni oglašivači ga ne žele, a ni mi ga ne želimo”, rekao je Stoun. “Tokom proteklih 18 meseci, globalno smo smanjili prijave korisnika o prevarantskim oglasima za 58 procenata, a do sada u 2025. uklonili smo više od 134 miliona jedinica sadržaja povezanog sa prevarantskim oglasima”, dodao je.
Istovremeno, dokumenti ukazuju na to da Metina istraživanja sugerišu kako su njeni proizvodi postali stub globalne ekonomije prevara. U prezentaciji bezbjednosnog tima iz maja 2025. navodi se da su platforme kompanije bile uključene u trećinu svih uspješnih prevara u SAD. Meta je takođe priznala u drugim internim dokumentima da neki od njenih glavnih konkurenata uspješnije otkrivaju i uklanjaju prevarantske aktivnosti na svojim platformama.
“Lakše je oglašavati prevare na Metinim platformama nego na Guglu,” zaključuje interna analiza Mete iz aprila 2025. o onlajn zajednicama u kojima prevaranti razmjenjuju iskustva o svom “zanatu”. U dokumentu nijesu navedeni razlozi za takav zaključak.
Uvidi iz ovih dokumenata dolaze u trenutku kada regulatori širom svijeta vrše pritisak na kompaniju da preduzme više mjera za zaštitu korisnika od onlajn prevara. U SAD, Komisija za hartije od vrijednosti (SEC) istražuje Metu zbog oglašavanja finansijskih prevara. U Velikoj Britaniji, jedan regulator je prošle godine saopštio da su Metini proizvodi bili uključeni u 54% svih gubitaka povezanih s platnim prevarama u 2023. više nego sve ostale društvene platforme zajedno.
U internim dokumentima, Meta razmatra troškove pojačavanja kontrole nad prevarantskim oglasima u odnosu na potencijalne finansijske kazne koje bi mogla da dobije od vlada zbog nedovoljne zaštite svojih korisnika.
Iz dokumenata je jasno Meta planira da pokuša da smanji udio prihoda Fejsbuka i Instagrama koji potiče od prevarantskih oglasa. U međuvremenu, kompanija je interno priznala da su regulatorne kazne zbog takvih oglasa izvjesne i predviđa moguće kazne do milijardu dolara, prema jednom internom dokumentu.
Međutim, te kazne bi bile znatno manje od Metinog ukupnog prihoda od prevarantskih oglasa, navodi se u zasebnom dokumentu iz novembra 2024. godine.
