Stojeći na vrhu kamiona, pretrpan ogromnom gomilom, vidno pobesneli Imran Kan ponovio je tvrdnju koja je postala poklič za njegove milione pristalica.
Pakistanom, rekao je svrgnuti bivši premijer, vladaju „izdajnici“ koje je postavila „strana zavjera“ smišljena u Sjedinjenim Državama.
Kan je u četvrtak rano ujutru govorio u glavnom gradu Islamabadu na, kako je rekao, „najvećem protestu“ u istoriji zemlje, nakon što su se demonstranti sukobili sa bezbednosnim osobljem i on je bio primoran da prekine događaj.
Ali njegova najava je došla sa upozorenjem: „Dajem ovoj uvezenoj vladi šest dana da raspiše nove izbore. U suprotnom ću ponovo ući u Islamabad sa 2 miliona ljudi“.
Ushićeni povici podrške i uzvici gneva protiv SAD i sadašnje pakistanske administracije odjeknuli su gomilom.
Khanove tvrdnje o zavjeri koju predvode SAD protiv njega postale su glavna tema na brojnim mitinzima koje je održao širom Pakistana u pokušaju da se vrati na vlast nakon njegovog svrgavanja 10. aprila u parlamentarnom glasanju o nepoverenju.
Tvrdnje su pogodile mladu populaciju u zemlji u kojoj su anti-američka osećanja uobičajena, a osećanja protiv establišmenta podstaknuta rastućom krizom troškova života.
Ali Khanovi kritičari kažu da postoji problem sa njegovim tvrdnjama: nema dokaza o zavjeri.
I američka i pakistanska vojska odlučno su demantovali Kanove navode, a bivši premijer je odbio da ponudi bilo šta suštinsko da ih podrži.
„Imran Kan pokušava da iskoristi antiamerička osećanja kako bi mobilisao podršku“, rekla je Maleha Lodi, bivša pakistanska ambasadorka u SAD i Ujedinjenim nacijama. Khanova „lojalna grupa pristalica [je] spremna da odbaci činjenice i poveruje u njegovu priču o stranoj zavjeri iako ne postoji ni trunke dokaza koji bi to potkrepili“.
Cilj je, rekao je Lodi, jasan: Kan igranje na višedecenijskim animozitetima vidi kao svoj put povratka na vlast.
Šta su Kanove zaverničke tvrdnje
Kan je više puta tvrdio da se Donald Lu, pomoćnik sekretara američkog Biroa za južnu i centralnu Aziju, u martu sastao sa pakistanskim ambasadorom u Vašingtonu i rekao mu da bi Kan trebalo da bude razrešen vlasti u glasanju o nepoverenju.
Kan je u ponedeljak za Si-En-En rekao da je Lu zapretio da će Pakistan „trpeti posledice” ukoliko ne bude smenjen sa vlasti.
„Nema istine u ovim navodima“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta za Si-En-En, nakon što je ranije negirao umešanost u Kanovu svrgavanje.
Na pitanje da pruži dokaze za svoje tvrdnje, Kan je rekao da je na sastanku bilo beležnika i sa američkoj i sa pakistanske strane, ali nije direktno odgovorio na pitanje da li će objaviti bilo kakve beleške – za svaku od optužbi.
On je takođe rekao sa dokazima da je šifra — šifrovani diplomatski telegram — u kojem su navedeni detalji sastanka poslani od pakistanskog ambasadora prosleđena pakistanskom kabinetu. Kan je tvrdio da je predao zapisnik sa tog sastanka pakistanskom Savetu za nacionalnu bezbednost (NSC).
NSC je prošlog meseca odlučno odbacio Khanove optužbe, rekavši u saopštenju da „nisu pronašli dokaze o bilo kakvoj zaveri“.
Kan je takođe rekao da je svestan da je njegova zvanična posjeta Moskvi krajem februara, koja se poklopila sa danom ruske invazije na Ukrajinu, verovatno uznemirila američke zvaničnike.
Kan je takođe ranije optužio pakistansku vojsku i opoziciju na čelu sa aktuelnim premijerom Šehbazom Šarifom za zaveru sa SAD, što obojica poriču.
„Ljudi su toliko ljuti i osećaju se uvređeno što su nam ovi kriminalci nametnuti“, rekao je Kan.
Istorija nepoverenja
Da bi razumeli kako bi čak i najslabije teorije zavere mogle da se pokažu kao tako moćno sredstvo okupljanja u ovoj južnoazijskoj demokratiji od 220 miliona ljudi, stručnjaci ukazuju na međusobno nepoverenje koje je decenijama trulo.
To je izvanredan vremenski period koji obuhvata ratove na pragu Pakistana, uočene izdaje, operacije specijalnih snaga i lažne saradnike CIA. U tom kontekstu, prema političkom analitičaru Huseinu Nadimu iz Islamabada, „strane zavjere ne izgledaju previše čudno“, nego su u stvari, oni su „verovatni“, rekao je.
Veliki deo nepoverenja potiče od događaja u susednom Avganistanu, gde mnogi Pakistanci krive akcije SAD za destabilizaciju sopstvene zemlje — uključujući napade militanata sa sedištem u Avganistanu na pakistanskom tlu.
Sveže u pakistanskim glavama su haotične scene Avganistanaca, koji očajnički žele da pobegnu od napredujućih talibana, držeći se za točkove aviona koji poleću sa aerodroma u Kabulu u avgustu 2021. I kako se bezbjednosna situacija pogoršava, mnogi Pakistanci osećaju da su oni ti koji će platiti Cena.
Američka invazija na Avganistan 2001. nakon napada 11. septembra — kada je pokrenuta potraga na Osamu bin Ladena i njegovu terorističku mrežu Al Kaide — samo je produbila podele.
Dok je Pakistan bio rano da se prijavi na „rat protiv terorizma“, mnogi u zemlji sa većinskim muslimanskim stanovništvom videli su da je invazija — i rat koji je usledio u Iraku — usmerena na islam.
Niz ratnih kontroverzi pogoršao je ovaj osećaj; Islamabad je optužio SAD da su ubile hiljade Pakistanaca u napadima dronovima na pakistansko tlo i osetio se poniženim kada ih SAD nisu unapred upozorile na napad američkih mornaričkih foka na Bin Ladenovo skrovište u pakistanskom vojnom gradu Abotabadu 2011.
Njegov gnev je pojačan lažnim programom vakcinacije koji je CIA sprovela u pokušaju da prikupi uzorke DNK kako bi potvrdila Bin Ladenovo prisustvo u jedinjenju. Operacija je bila uspiješna u američkim očima, ali Pakistanci su odgovorili vakcinalnim skepticizmom, besom i nasiljem.
Godine 2011. američki CIA-in izvođač radova po imenu Rejmond Dejvis ubio je dvojicu Pakistanaca u Lahoru. Dejvis je tvrdio da je pucao na muškarce u samoodbrani kada su pokušali da ga opljačkaju pod pretnjom pištolja, ali su vlasti u to vreme nazvali slučaj „jasnim ubistvom“.
Optužen je za ubistvo i nezakonito posedovanje vatrenog oružja, ali je oslobođen nakon što je porodicama žrtava isplaćeno više od 2 miliona dolara odštete. Incident je pojačao tenzije između dvije zemlje, a Kongres je upozorio pakistanske lidere da bi milijarde dolara američke pomoći mogle biti ugrožene bez Dejvisovog oslobađanja.
Takvi događaji su naneli „nepopravljivu štetu poverenju“, prema Hasanu Kamalu Vatuu, advokatu i kolumnisti u Islamabadu, koji je dodao da to „daje kredibilitet uverenju da nepoznate ličnosti iz daleka kuju zaveru protiv Pakistana“.
‘Slijepo verovanje’
Ova problematična istorija donekle objašnjava zašto je čak i kada je Kan bio na vlasti — osim kratkog perioda srodnosti sa bivšim američkim predsjednikom Donaldom Trampom — želeo da igra na antiameričku kartu.
Sada kada traži povratak na vlast, Kan poseže za poznatim sredstvom za prikupljanje podrške, rekla je Madiha Afzal, saradnik za spoljnu politiku u Institutu Brukings.
„Ovo je deo duge istorije teorija zavjere koje postaju sve popularnije u Pakistanu, posebno o ulozi Zapada u zemlji“, rekla je ona.
„To je nešto u šta njegove pristalice slepo vjeruju.
Kanova zvezdana karijera u kriketu obezbjedila je njegovu trajnu privlačnost kod birača. Uzimajući talas podrške naroda, izabran je pre četiri godine uz obećanje da će iskoreniti siromaštvo i korupciju i izgraditi „novi Pakistan“.
Prema Afzalu sa Instituta Brukings, Kanove pristalice privukao je argument bivšeg premijera da je korupcija tradicionalnih partija „koje su vladale Pakistanom tokom većeg dela njegovog demokratskog perioda u korenu pakistanskih problema.“ Pakistanski premijer Šehbaz Šarif –
koji je vodio kampanju za smenu Kana sa mesta premijera zajedno sa svojom vladajućom pakistanskom muslimanskom ligom-N strankom — je potomak čelične dinastije koji se suočava sa nerešenim optužbama za korupciju.
Njegov brat Navaz Šarif je trostruki bivši premijer koji je optužen za korupciju i koji mu je najviši sud Pakistana zabranio da obavlja političku funkciju.
Prema rečima bivšeg ambasadora Lodija, sada postoji „talas simpatija za Kana“ zbog načina na koji je svrgnut.
A Vattoo, advokat, rekao je da ga pristalice Kana vide kao „divlje nezavisnu, neustrašivu alternativu konvencionalnijoj političkoj eliti“.
Šta se dalje dešava?
Da li će ta podrška biti dovoljna da se Khan vrati na vlast, ostaje da se vidi. Ali ono što se čini jasnim je da je vlada Šehbaza Šarifa, više od mesec dana na funkciji, učinila malo da se uhvati u koštac sa rastućom inflacijom i rastućom ekonomskom krizom koji su doprineli Kanovom svrgavanju.
Dok je vlada u četvrtak ukinula gornju granicu cijena goriva, što će omogućiti postizanje preko potrebnog dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), finansijska novinarka Ariba Šahid iz Karačija rekla je da borba za vlast samo otežava stvari .
„Ova potreba za političkim uticajem košta prosječnu pakistansku dugoročnu inflaciju, brzu depresaciju rupija i na kraju veće poreze da bi se nadoknadio veliki deficit“, rekla je ona.
U međuvremenu, Kanova popularnost je „poskočila do neviđenih visina“, rekao je Nadim, politički analitičar.
Za njegove pristalice — prvenstveno mlade, srednju klasu i umorne od korupcije i političke elite — Kan je i dalje očigledan izbor kao lider zemlje.
„(Njegovo svrgavanje) mu je dalo žrtvu i učinilo od njega političku tragediju“, rekao je Nadim, dodajući da su to „dve veoma snažne emocije“ koje su podstakle Kanovu javnu podršku.
CNN
