Manjak američkih ambasadora u zemljama Zapadnog Balkana jedno je od obeležja spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od povratka Donada Trampa u Belu kuću, ali se ovom vakuumu nazire kraj.
Majkl Jang i Ronald Džonson govorili su pred Odborom za spoljnu politiku američkog Senata o onome što vide kao prioritne zadatke u slučaju da budu izabrani za ambasadore u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH).
Jang, kandidata za ambasadorsko mesto u Beogradu, kao jednu od najvažnijih oblasti Jang je naveo energetiku, rekavši da bi Srbija trebalo da smanji energetsku zavisnost od Rusije kroz promenu većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), žili kucavici celokupne srpske privrede, koja je pod američkim sankcijama.
„Jedan od načina je da se pomogne Srbiji je izgradnja energetske infrastrukture i smanjenje zavisnosti od Rusije.
„Važno je i da produbimo razgovore o vojnoj saradnji“, rekao je Jang, odgovarajući na pitanja članova senatskog odbora .
NIS je od oktobra 2025. pod sankcijama Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAK), a mesecima se vode pregovori o prodaji ruskog udela mađarskoj kompaniji MOL .
I Jang i Džonson, kandidat za ambasadora u Bosni i Hercegovini, govorili su o očuvanju Dejtonskog mirovnog sporazuma , kojim je okončan rat u BiH sredinom 199-ih, kao jednom od najvažnijih elemenata američke politike u regionu.
Kao važnu stavku obojica su istakla i borbu protiv onoga što SAD vide kao „štetni uticaj“ Kine i Rusije u regionu Zapadnog Balkana.
Osim Srbije i BiH, Bela kuća još nije imenovala ambasadore ni u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosovu i u Albaniji.
Srbija je prethodnih godina vodila spoljnu politiku zasnovanu na održavanju dobrih odnosa sa više svetskih sila – SAD, Rusijom, Evropskom unijom i Kinom – zbog čega se često kritikovana sa brojnih strana.
„Rusija i Kina imaju uporišta u Srbiji, naročito u sektorima energetike i tehnologije“, rekao je republikanski senator Džim Riš , predsedavajući Komiteta Senata za spoljne odnose, na početku saslušanja.
„Ako Beograd želi da unapredi odnose sa SAD, to neće postići nastavkom saradnje sa našim protivnicima“, dodao je.
Srbija je u julu otvorila Strateški dijalog sa SAD , ali je mesto ambasadora u Beogradu upražnjeno od januara 2025, kada ga je napustio Kristofer Hil.
„Podsticaću Srbiju da prihvati političku i privrednu budućnost koja donosi korist SAD-u, a ne konkurentima kao što su Rusija i Kina“, istakao je Jang.
Pored gasnih aranžmana sa Rusijom, Srbija sa Kinom neguje ono što i Beograd i Peking nazivaju „čeličnim prijateljstvom“.
Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine , od čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData .
Prijateljski odnosi sa Rusijom ogledaju se u činjenici da Beograd nije uveo sankcije Moskvi kada je napadnuta Ukrajina, a istovremeno vlasti u Srbiji zalažu i za članstvo u EU.
Ako budem izabran, moj cilj će biti promovisanje „nastavka normalizacije odnosa sa Kosovom i očuvanje regionalne stabilnosti i mira uspostavljenog Dejtonskim mirovnim sporazumom“, rekao je Jang.
Džin Šahin, senatorku iz Nju Hempšira, zanimalo je kakav je Jangov stav o ulozi države Srbije i prisustvu nekih članova vlade na nedavnoj sahrani Ratka Mladića u Beogradu, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH .
„Priznajem da se u Srebrenici dogodio genocid i nastaviću da afirmišem taj stav u razgovoru sa srpskim zvaničnicima“, rekao je Jang.
Zalagaće se, dodao je, i za jačanje odbrambene saradnje.
„Obezbediću da američka industrija bude dobro pozicionirana da odgovori na sve veće interesovanje Srbije za zadovoljavanje njenih odbrambenih potreba“, rekao je mogući ambasador SAD u Srbiji.
Mesto ambasadora SAD u BiH upražnjeno je od februara 2025. kada ga je napustio Majkl Marfi.
SAD će nastaviti da podržavaju Dejtonski sporazum, stabilnu i bezbednu BiH, rekao je Ronald Džonson, predstavljajući kandidatu pred odborom Senata.
„Važno je da se politički lideri usredsrede na odgovorno upravljanje i obezbede konkretne rezultate za građane BiH“, rekao je Džonson.
Trideset godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, budućnost Bosne i Hercegovine trebalo bi u sve većoj meri da oblikuju njeni sopstveni lideri i institucije, dodao je.
„SAD mogu da imaju važnu ulogu kao partner i posrednik, pomažući u stvaranju uslova za dugoročni mir i prosperitet, uz istovremeno osnaživanje lokalnih lidera da preuzmu veću odgovornost za budućnost svoje zemlje“, rekao je Džonson.
Dejtonski sporazum okončao je trogodišnji krvavi rat u BiH, a u novembru 1995. u vojnoj bazi Paterson potpisali su ga Alija Izetbegović, prvi predsednik Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske, i Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Jang je rođen 1949. u Sakramentu u Kaliforniji.
Stručnjak je za međunarodno pravo i diplomatiju.
Diplomirao je pravo na univerzitetu Brigam Jang, a doktorirao na Jejlu.
„Plaćao sam školarinu radeći kao instruktor skijanja.
„Umalo sam promenio stav o pravnom fakultetu, jer nisam želeo da prestanem da skijam četiri puta nedeljno“, rekao je Jang za sajt Teksas A&M univerziteta .
Tokom dosadašnje karijere bio je profesor na nekoliko velikih američkih univerziteta, kao što su Kolumbija u Njujorku i „Džordž Vašington“ u glavnom gradu SAD.
Bio je predsednik Univerziteta Juta od 2004. do 2011, a u maju 2015. postao je čelnik Teksas A&M univerziteta.
Bavio se japanskim pravom i pravnim institucijama, a radio je i kao gostujući profesor na univerzitetima u toj azijskoj zemlji.
Za najvećeg heroja odrastanja označio je majku, koja je bila „pilotkinja bombardera u Drugom svetskom ratu“.
„Bila je sila kojoj niste mogli da se oduprete“, opisao ju je jednom prilikom.
Radio je kao zamenik podsekretara za privredna i poljoprivredna pitanja, a bio je i ambasador za trgovinska i ekološka pitanja u Stejt departmentu u predsedničkoj administraciji Džordža Buša Starijeg.
Jang je učestvovao i u izradi ugovora u procesu ujedinjenja Nemačke 1990-ih, kao i na Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA), piše u njegovoj biografiji na sajtu Teksas A&M univerziteta.
Bio je predsedavajući američke Komisije za međunarodne verske slobode i član nevladine organizacije Saveta za spoljne poslove iz Vašingtona.
Prema sopstvenom priznanju, Jang sa drugom suprugom, Marti, voli da provodi vreme sa konjima, kao i da voze bicikle.
Jedna od neostvarenih želja ostao mu je odlazak na safari u Afriku, rekao je u razgovoru za univerzitetski sajt.
„Kada sam radio u Stejt departmentu pod sekretarom Bejkerom, dao sam prednost Evropi ispred Afrike.
„Gledajući unazad, bila je to odluka koja je u ne maloj meri oblikovala tok moje karijere.
„Još nisam stigao do Afrike, ali mi je Marti obećala safari putovanje, a ja njoj obilazak Antarktika“, dodao je.
Ronald Džonson ima veliko vojno iskustvo i bivši je brigadni general.
Tokom vojne karijere bio je stacioniran u zalivu Gvantanamo na Kubi, a kao vojni posmatrač pri snagama Ujedinjenih nacija bio je u Libanu, i na Sinaju, u Egiptu.
Po povratku u SAD, raspoređen u jugozapadnu Aziju kao podrška operacijama „Pustinjski štit“ i „Pustinjska oluja“ u Zalivu.
Komandovao i evakuacijom američkih državljana iz Bejruta 2006.
Nosilac je brojnih vojnih odlikovanja i priznanja.
Procedura za izbor američkih ambasadora nije menjana decenijama, ali nije tako jednostavna.
Predsednik države formalno podnosi ime nominovanog Senatu, a potom Odbor za spoljne odnose gornjeg doma Kongresa razmatra predlog i može da održi saslušanje.
Ako odbor odobri kandidaturu, ona se upućuje na glasanje punom sastavu Senata.
Posle potvrde Senata, predloženi je zvanično imenovan i zatim može da preda akreditive zemlji domaćinu.
Tek kada se ovaj proces završi, kandidat ili kandidatkinja zvanično preuzima ambasadorsku funkciju.
„U slučaju ozbiljnih podela u Senatu, ima načina da se prolongira stavljanje nominacija u dnevni red.
„To su radili i jedni i drugi (i republikanci i demokrate), ne ide uvek glatko“, objasnio je Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD, u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.
