Predsjednici devet zemalja Severnoatlantske alijanse iz Centralne i Istočne Evrope objavili su u nedjelju zajedničko saopštenje u kojem podržavaju članstvo Ukrajine u NATO-u i pozivaju na povećanje vojne pomoći njoj.
U međuvremenu, predsjednik Sjedinjenih Država Bajden potpisao je zakon o pomoći Ukrajini od 12,3 milijarde dolara.
Osim toga, kako navodi Blumberg, SAD su spremne da pomognu ukrajinskoj ekonomiji za 1,5 milijardi dolara svakog mjeseca, a isto očekuju i od Evropske unije.
Francuski predsjednik Emanuel Makron obećao je Zelenskom da će pomoći Ukrajini da obnovi svoj puni suverenitet.
Kako prenosi Mond, Francuska planira da otkaže isporuku dela Cezara Danskoj kako bi ih dostavila Ukrajini.
Isporuka može uključivati 6 do 12 haubica, dok Kijev traži 15.
Osim toga, Danska, Norveška i Nemačka finansiraće proizvodnju slovačkih samohodnih topova Zuzana 2 za Ukrajinu.
Prijava za članstvo u NATO
Predsjednici devet zemalja Severnoatlantske alijanse iz Centralne i Istočne Evrope objavili su u nedelju zajedničko saopštenje u kojem podržavaju članstvo Ukrajine u NATO-u i pozivaju na povećanje vojne pomoći njoj.
Vladimir Zelenski je u petak saopštio da je Ukrajina potpisala zahtjev za ubrzano pristupanje Sjevernoatlantskoj alijansi i pozvao zapadne partnere da sprovedu predloge bezbjednosnih garancija koje je pripremila Ukrajina, navedene u Kijevskom bezbjednosnom sporazumu.
Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht bila je oprezna u pogledu izjave ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog da će podnijeti zahtjev za ubrzani prijem Ukrajine u NATO.
Šef diplomatije EU Žozep Borel smatra da pristupanje Ukrajine NATO-u „u ovom trenutku nije glavno pitanje“.
Trenutno je glavno, prema njegovim rečima, da se nastavi sa pružanjem vojne podrške Ukrajini, kao što je to do sada činjeno, i da se nastave sankcije Rusiji koje, prema njegovim rečima, „daju efekta“.
Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da skeptične zemlje treba da preispitaju svoj stav o članstvu Ukrajine u NATO.
„Situacija se suštinski promijenila. Pa čak i države koje su i dalje skeptične prema članstvu Ukrajine u NATO trebalo bi da preispitaju svoju poziciju u ovim novim okolnostima“, naglasio je on.
Treba dodati da je, prema Politiko, najava Ukrajine o ubrzanom pristupanju NATO-u bila iznenađenje za administraciju američkog predsjednika Džoa Bajdena.
Prema britanskim obaveštajnim službama, gubitak Lajmana u Donjeckoj oblasti predstavlja značajan politički nazadak za Rusiju. To će povećati pritisak na komandu ruske vojske.
U subotu je na ulazu u grad Liman, Donjecka oblast, postavljena ukrajinska zastava. Ministarstvo odbrane Rusije je zauzvrat najavilo povlačenje trupa sa Limana.
Generalni sekretar NATO je rekao da ukrajinske oružane snage napreduju i da su u stanju da se efikasno suprotstave ruskoj vojsci, o čemu svedoči oslobađanje Lajmana u regionu Donjecka ove nedelje.
Prema njegovim riječima, najbolji način da se odupre ilegalnoj aneksiji Rusije je nastavak podrške Ukrajini.
Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht nazvala je zauzimanje Limana ogromnim uspehom Ukrajine, ali prekretnica u ratu još nije postignuta.
Lambrehtova je u subotu bila u svojoj prvoj poseti Ukrajini od početka invazije u punom obimu 24. februara.
Ona je obećala da će Ukrajina dobiti prvi od nekoliko PVO sistema IRIS-T koje je obećao Berlin u „narednih nekoliko dana“.
U međuvremenu, Papa je pozvao Putina da zaustavi rat, a Zelenskog da bude otvoren za pregovore.
Predsjednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao je zakon o pomoći Ukrajini od 12,3 milijarde dolara.
Osim toga, kako navodi Blumberg, SAD su spremne da pomognu ukrajinskoj ekonomiji za 1,5 milijardi dolara svakog meseca, a isto očekuju i od Evropske unije.
Trenutni razgovori između SAD i EU tiču se stvaranja redovnijeg mehanizma za podršku ukrajinskoj ekonomiji, s obzirom da rat ulazi u produženu fazu. Američka strana je istakla da će se u budućnosti u Kongresu povećavati zahtevi za ravnomerniju raspodelu podrške Kijeva među saveznicima.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Vladimirom Zelenskim obećao da će pomoći Ukrajini da obnovi svoj puni suverenitet.
Kako prenosi Mond, Francuska planira da otkaže isporuku dela Cezara Danskoj kako bi ih dostavila Ukrajini.
Isporuka može uključivati 6 do 12 haubica, dok Kijev traži 15.
Osim toga, Danska, Norveška i Nemačka finansiraće proizvodnju slovačkih samohodnih topova Zuzana 2 za Ukrajinu.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izdalo je saopštenje kao odgovor na pokušaj Rusije da anektira ukrajinske teritorije, u kojem je partnerskim državama ponudilo opcije za odgovor na nezakonite akcije Ruske Federacije.
Konkretno, Ministarstvo spoljnih poslova nudi partnerima da preduzmu odlučne i hitne akcije za zaštitu međunarodnog pravnog poretka: da ubrzaju pružanje sve neophodne vojne, ekonomske i finansijske pomoći Ukrajini, kao i da uvedu dodatne oštre sankcije Rusiji. .
Turska odbacuje odluku Rusije da pripoji ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.
„Turska nije priznala aneksiju Krima Rusiji na nelegitimnom referendumu održanom 2014. godine i svaki put je isticala svoju čvrstu podršku teritorijalnom integritetu, nezavisnosti i suverenitetu Ukrajine.
U skladu sa ovim stavom koji smo zauzeli 2014. godine, mi odbacujemo odluku Rusije da pripoji oblasti Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja Ukrajini“, saopštila je Ankara.
Predsednik Češke Miloš Zeman rekao je da osuđuje krađu ukrajinskih teritorija od strane Ruske Federacije.
Danska je čak pozvala ruskog ambasadora zbog aneksije ukrajinskih teritorija.
Ministarstvo spoljnih poslova Gruzije najoštrije je osudilo takozvane referendume koje je Ruska Federacija održala na teritoriji Ukrajine i nezakonitu aneksiju ovih teritorija.
Energetska kriza
„Gasprom” u subotu nije isporučio gas italijanskom Eniju, a u oktobru će za trećinu smanjiti isporuke gasa „Moldavi”.
Kasnije se saznalo da Gasprom preti da će „u svakom trenutku“ prekinuti isporuku gasa Moldaviji.
U međuvremenu, Poljska je počela da dobija gas iz Norveške preko novoizgrađenog gasovoda. Takođe, proradio je gasovod između Grčke i Bugarske, koji će povećati isporuke neruskog gasa.
Istovremeno, Rusija je najavila mogućnost obnove Severnog toka.
Danska je saopštila da je curenje gasa na oba Severna toka prestalo.
