Pred početak i u prvih 45 dana Vlade Milojka Spajića smo svi imali one kalkulatore u rukama i računali kolike će nam biti plate po programu Evropa sad 2. Ubrzo potom, čim je predložen budžet, došlo je do otrežnjenja, rekao je večeras građanski aktivista Dževdet Pepić, gostujući u Info plusu na Adria televiziji.
Ipak, on ukazuje da se priča samo o tome koliko će novca iz budžeta da se izdvoji, a da je veoma je bitno i koliki su prihodi.
“Nemojmo da zaboravimo da smo rekorderi po broju službenih automobila. Mnoge stvari su nakaradno postavljene. postavlja se pitanje racionalne potošnje novca. U Crnoj Gori za nekoga ima i previše, a za većinu praktično nema ništa”, ocjenjuje Pepić.
Komentarišući prvih stotinu dana rada Spajićeve Vlade, on ističe da ima dobrih poteza.
“Mislim, prije svega, na popunu pravosudnih institucija, iako je tu veći značaj Skupštine nego Vlade”, dodaje.
Plaši se, kaže, da i ova vlada dosta radi po staroj matrici.
“Čini mi se da su joj najveća opasnost ljudi koji su bili bliski i onim vladama do 30. avgusta i onim poslije toga… Mislim da se o kadrovskim rješenjima u vladi ne vodi toliko računa. Imamo problem sa sistemom vrijednosti koji su uspostavili Milo Đukanović i Demokratska partija socijalista”, navodi Pepić i poručuje da moramo da raskrstimo s tim.
Previše je, smatra, priče o evropskom putu.
“One mi djeluju kao floskule. Prvo treba da uredimo stanje u našoj kući, a ono je katastrofalno”, kaže građanski aktivista, naglasivši da je najveći problem težak socio-ekonomski položaj najvećeg broja građana.
Komentarišući najavljenu rekonstrukciju Vlade, ukazuje da je napravljen dogovor da koalicija Za budućnost Crne Gore postane njen dio do sredine decembra. On, kako kaže, nema ništa protiv toga da se Vlada rekonstruiše što prije.
“Ne vidim problem da ZBCG bude dio vlade i sada. Zašto odlagati”, pita Pepić.
Primjećuje da ova vlada privlači veliki dio činilaca.
“Tako da ni DPS ne bježi od nje”, naglašava građanski aktivista.
Ističe i da je koalicija ZBCG realnost Crne Gore.
“Imaju toliki broj poslanika. Često kažem – da je sreće bilo, da su bili dio 42. vlade, mnogo bi bolje bilo”, dodaje.
Osvrnuo se i na najave niza štrajkova, ali se ne bi saglasio sa navodima da do sada nije bilo pobuna.
“Onaj ko se bunio do 30. avgusta – buni se i sad”, navodi Pepić.
A zašto je došlo do najava štrajkova?
“Svi zaposleni su očekivali povećanja plate preko Evrope sad 2, onda su razočarani, ukalkulisali su ta primanja, računali na taj novac… Bez zadovoljnog prosvjetnog radnika, bez zadovoljnog policajca, bez zadovoljnog zdravstvenog radnika – ne možemo da idemo dalje. Kažu da nema novca, ali kako ima za neke druge stvari, za trošenje bezveze”, pita Pepić.
Upozorava i da se previše igramo sa bezbjednosnim sektorom.
“Taj sektor mora biti u rukama profesionalaca”, ističe Pepić, zaključujući da mnoge političke aktere više zanima ne kakav je on, nego čiji je.
