Ako vaša djeca nisu oduševljena određenim jelom, možda biste želeli da pokušate da promenite izgled posuđa u kome se servira. Nova studija je otkrila kako boja činije može da utiče na ukus hrane u kojoj se nalazi.
U eksperimentu je učestvovalo 47 dobrovoljaca podeljenih u dvije grupe na osnovu njihovih odgovora na upitnik o izbirljivosti hrane.
Iako ne postoji utvrđen način da se definiše izbirljiv jede, kategorija bi mogla da uključi ljude koji imaju ograničenu ishranu, koji imaju jaku nesklonost prema određenoj hrani, koji zahtjevaju da se hrana priprema na specifičan način, koji imaju poteškoća da prihvate novu hranu, ili koji pokazuju znake kombinacije svih ovih osobina.
Nakon što je isključena predispozicija za ‘super-ukusna’ gorka jedinjenja kao razlog za razlike u ponašanju u ishrani, hrana je zatim servirana dvema grupama u crvenim, plavim ili belim činijama.
Iako boja nije napravila nikakvu razliku u percipiranom ukusu za neizbirljive osobe, izbirljivi ljudi su prijavili promjene u svojim senzacijama ukusa na osnovu boje posude koja se koristi.
„Ovo znanje moglo bi biti korisno za one koji pokušavaju da prošire repertoar hrane“, kaže psiholog Lorenco Staford sa Univerziteta u Portsmutu u Velikoj Britaniji.
„Na primer, ako želite da ohrabrite izbirljivog jela da proba više povrća za koje je poznato da se smatra gorkim, možete pokušati da ga poslužite na tanjiru ili činiji za koje se zna da povećavaju slatkoću.
Svim učesnicima su dati uzorci čipsa od krompira sa ukusom soli i sirćeta da jedu iz činija različitih boja, a volonteri su zatim zamoljeni da ih rangiraju na osnovu njihove poželjnosti, slanosti i intenziteta ukusa.
Iako se činilo da boja činije nije imala nikakav uticaj na intenzitet ukusa, postojale su razlike u druge dve kategorije – ali samo za izbirljive jede. Grickalice u crvenim i plavim činijama doživljavane su kao slanije u poređenju sa belim činijama, dok su užine u crvenim činijama manje poželjne u poređenju sa ostalim činijama.
U skladu sa ranijim studijama, istraživači sugerišu da je pakovanje sa kojim su učesnici generalno upoznati možda uticalo na njihov ukus; slane grickalice se često prodaju u plavoj ambalaži u Velikoj Britaniji.
Prema Stafordu, učenje više o tome kako podstaći ponašanje ljudi koji se bore da jedu širok spektar namirnica moglo bi značajno poboljšati kvalitet života kako za same pojedince, tako i za druge oko njih.
„Ograničena ishrana može dovesti do nedostataka u ishrani, kao i do zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, loše zdravlje kostiju i problemi sa zubima“, kaže Staford.
„Postoji i društveni trošak jer se uobičajeno prijatni trenuci između članova porodice lako mogu pretvoriti u stresne, anksiozne i situacije koje izazivaju sukobe kada se izbirljivi ljudi stide ili pod pritiskom da jedu hranu.
Izbirljivi ljudi bilo kog uzrasta mogu se ograničiti na samo 20 namirnica, pokazalo je prethodno istraživanje. Uz široku ishranu koja je toliko važna za opšte zdravlje, to može imati negativne posledice.
U početku može izgledati čudno da boja činije može uticati na ukus hrane, ali prethodna istraživanja su pokazala kako osvetljenje i muzika mogu uticati na ponašanje u ishrani. Na kraju krajeva, sva naša čula su povezana, uključujući ukus.
Ovo novo istraživanje moglo bi pomoći u liječenju neofobije u hrani, nevoljkosti da se proba nova hrana, kaže tim koji stoji iza studije – ali će biti potrebne daljnje studije koje se bave širim rasponom boja i širim rasponom hranljivije hrane.
„Kroz dalja istraživanja mogli bismo da utvrdimo načine da pozitivno utičemo na ishranu osobe, a kao rezultat i na njeno mentalno i fizičko zdravlje“, kaže Staford. Istraživanje je objavljeno u Food Kualiti and Preference.