Ruski predsjednik Vladimir Putin našao je podršku na malo verovatnom mestu: SAD
Konkretno, hrišćanski nacionalisti, deo američke verske desnice, pohrlili su autokratskom lideru zemlje, prema novom istraživanju tima društvenih naučnika, uključujući Saru Rikardi-Svarc, docentku religije i antropologije na Univerzitetu Northeastern.
Rikardi-Švarc kaže da je ovaj nivo podrške Putinu među hrišćanskim nacionalistima posebno primetan s obzirom na njihovo istovremeno protivljenje ili ravnodušnost prema samoj Rusiji.
„Čak i ako su hrišćanski nacionalisti ambivalentni prema Rusiji kao geopolitičkom konstruktu ili ako je vide kao pretnju, oni su i dalje naklonjeni Putinu kao političkoj ličnosti“, kaže Rikardi-Švarc. „Izgleda da ovo sugeriše da Amerikance koji su pretplaćeni na hrišćansku nacionalističku ideologiju Putin privlači kao snažan čovek i etnonacionalistički lider baš kao što su bili sa Trampom.
Hrišćanski nacionalizam je ideologija koja se poslednjih godina proširila po celom hrišćanstvu u SAD, kaže Rikardi-Svarc. Nije izolovano samo za jednu denominaciju i definisano je uverenjem da su SAD hrišćanska nacija sa specifičnim vrednostima koje moraju biti zaštićene od „neke vrste moralnog pada zbog raznolikosti demokratije i raznolikosti društva u celini“, Rikardi -Svartz kaže.
Kao rezultat toga, postao je neodvojiv od „bogova, oružja, mentaliteta zemlje“ koji definiše delove republikanske partije i američkog konzervativizma, kaže Rikardi-Svarc.
Da bi izmerili koliko su hrišćanski nacionalisti bili naklonjeni Putinu i Rusiji, Rikardi-Svarc i njene kolege su koristile podatke iz Ankete američkih vrednosti Instituta za javno istraživanje religije iz 2018, Panel američkih trendova istraživačkog centra Pev iz 2021. i Nacionalne ankete o zavisnostima i društvenim stavovima iz 2022. Podaci obuhvataju hrišćanska nacionalistička osećanja tokom predsedništva Donalda Trampa, posle Trampa i posle invazije na Ukrajinu na osnovu odgovora na seriju anketnih pitanja.
Studija je otkrila da su 2018. ispitanici koji su naveli da je Amerika bila ili još uvek jeste hrišćanska nacija imali tendenciju da imaju više bodova naklonjenosti Putinu. U međuvremenu, oni koji i dalje veruju da su SAD hrišćanska nacija, najekstremnija kategorija na hrišćanskoj nacionalističkoj skali studije, takođe su najverovatnije bili naklonjeni Rusiji.
U 2021. rezultati su uglavnom bili isti: kako su ispitanici postizali veći rezultat na hrišćanskim nacionalističkim merama, veća je verovatnoća da će biti naklonjeni Putinu.
Primetno je da su 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, ljudi koji su postigli veoma visok ili veoma nizak rezultat na hrišćanskim nacionalističkim merama studije bili su manje naklonjeni Rusiji. Međutim, jedina stvar koja je ostala dosledna je da što su se ljudi više plasirali na hrišćanskoj nacionalističkoj skali, to su više podržavali Putina kao lidera. Ruski autokratski lider je, barem za američku versku desnicu, nekako odvojen od zemlje koju vodi.
„Čak i ako su akcije države na neki način nasilne i vrše nasilje prema drugoj zemlji, čini se da sam čovek predstavlja primer onoga što hrišćanski nacionalisti žele, a to je verovatno bela etno-država“, kaže Rikardi-Švarc.
Prelazak sa zabrinutosti Crvenog straha oko širenja ruskog uticaja na hrišćanske nacionaliste koji prihvataju Putina kao aspirativnog može izgledati kao radikalna promena. Ali za Rikardi-Svarca, to nije toliko iznenađujuće s obzirom na istoriju verskog konzervativizma u SAD i Rusiji. Zemlja, posebno tokom sovjetske ere kada je država radila na smanjenju uloge religije, istorijski je bila meta evangelističkih napora američkih religioznih konzervativaca.
„Američki konzervativci su uvek bili oduševljeni idejom da ili spasu Rusiju od nje same ili, sada, iskoriste Rusiju da spasu sebe“, kaže Rikardi-Švarc.
Rikardi-Švarc kaže da je Putinov pokušaj da sebe označi kao zaštitnika „tradicionalnih vrednosti“ i ruskih hrišćana, koji je rezultirao ponovnim oživljavanjem Ruske pravoslavne crkve, takođe pomogao da se Rusija prepravi u simbol hrišćanskih nacionalista. Za njih to više nije ateistička komunistička zemlja; to je mesto gde hrišćani imaju versku slobodu, prema Rikardi-Švarcu.
„To izgleda veoma privlačno konzervativnim hrišćanima u Sjedinjenim Državama koji smatraju da naša liberalna demokratija narušava njihova verska uverenja“, kaže Rikardi-Švarc.
Između Putina i hrišćanskih nacionalista, ideal je „čistota“ – kulturna, verska, rasna ili seksualna – koja je u suprotnosti sa uočenim društvenim nemoralima.
„LGBTK+ prava, transrodna prava, pristup abortusu, reproduktivna jednakost – to je pretnja za njih jer oni to doživljavaju kao da na neki način narušava čistotu njihove društvene kulture“, kaže Rikardi-Švarc. „Tada je cilj da se stvori svet u kome društvene vrednosti odražavaju one njihovih hrišćanskih vrednosti.
Rikardi-Svarc je uporna da ovo istraživanje nije samo teorija društvenih naučnika zasnovana na podacima. Hrišćanski nacionalizam preoblikuje stanje stvari u Sjedinjenim Državama. Tramp je zahvatio talas popularnosti među hrišćanskim nacionalistima u Belu kuću, što je rezultiralo ključnim izborima za Vrhovni sud. Konzervativna većina u najvišem sudu nacije je od tada koristila tu moć da ponovo razmisli o svemu, od reproduktivnih prava do odvajanja crkve od države.
U isto vreme, anti-trans retorika, uokvirena kao odgovor na percipirane napade na „tradicionalne vrednosti“, postala je stub republikanske politike, što je rezultiralo nizom zakona usmerenih na transrodne osobe i LGBTK zajednicu u celini.
Rikardi-Švarc kaže da je Putin izvor inspiracije za hrišćanske nacionaliste, koji su poslednjih godina stekli ogromnu političku moć, to je samo početak.
„Ako pogledaju u inostranstvo na mesta poput Mađarske [Viktora] Orbana ili Putinove Rusije, to su mesta u kojima to nije tek počelo, već je aktivno“, kaže Rikardi-Švarc. „To je privlačno jer kažu: ‘Hej, vidi, evo nacrta šta možemo da uradimo ovde.
