Od zapleta horor filma do stvarnog života: Naučnici su oživeli drevne „zombi“ viruse iz permafrosta i otkrili da još uvek mogu da zaraze žive jednoćelijske amebe.
Šanse da ovi virusi zaraze životinje ili ljude su nejasne, ali istraživači kažu da bi viruse permafrosta trebalo smatrati pretnjom po javno zdravlje.
Permafrost je sloj tla koji ostaje potpuno zamrznut tokom cele godine – barem je to bilo pre nego što su ljudske aktivnosti počele da podižu globalne temperature. Pokriva 15 odsto zemlje na severnoj hemisferi.
Međutim, zbog klimatskih promena, permafrost se brzo otapa, otkrivajući mnoštvo drevnih relikvija od virusa i bakterija do vunastih mamuta i besprekorno očuvanog pećinskog medveda.
Prema CNN-u, francuski profesor Žan-Mišel Klaveri pronašao je sojeve smrznutog virusa starog 48.000 godina sa nekoliko lokacija permafrosta u Sibiru. Najstariji soj, star 48.500 godina, potiče iz uzorka zemlje iz podzemnog jezera, dok su najmlađi uzorci stari 27.000 godina.
Jedan od mladih uzoraka otkriven je u lešu vunastog mamuta.
Neki naučnici strahuju da bi, kako klimatske promene zagrevaju Arktik, odmrzavanje permafrosta moglo da oslobodi drevne viruse koji nisu bili u kontaktu sa živim bićima hiljadama godina. Kao takve, biljke, životinje i ljudi možda nemaju imunitet na njih.
„Morate zapamtiti da je naša imunološka odbrana razvijena u bliskom kontaktu sa mikrobiološkim okruženjem“, rekla je za CNN Birgitta Evengard, profesor emerita na Odeljenju za kliničku mikrobiologiju Univerziteta Umea u Švedskoj.
„Ako postoji virus skriven u permafrostu sa kojim nismo bili u kontaktu hiljadama godina, možda naša imunološka odbrana nije dovoljna“, dodala je ona.
„Ispravno je poštovati situaciju i biti proaktivan, a ne samo reaktivan. A način borbe protiv straha je znanje.“
Ovo nije prvi put da je Klaveri oživeo drevne viruse, ili „zombi viruse“ kako ih on naziva. On objavljuje istraživanja na ovu temu od 2014. godine i kaže da pored njegovog rada, vrlo mali broj istraživača ozbiljno shvata ove viruse.
„Ovo pogrešno sugeriše da su takve pojave retke i da ‘zombi virusi’ nisu pretnja po javno zdravlje“, navode Klaveri i njegove kolege u svom najnovijem radu objavljenom 18. februara u časopisu Virusi.
U toj studiji, Claverie i njegov tim uspeli su da ožive nekoliko novih sojeva zombi virusa i otkrili da svaki od njih još uvek može da zarazi kultivisane amebe – što je podvig, rekao je Klaveri, koji bi trebalo smatrati i naučnom zanimljivošću i pretnjom po javno zdravlje. .
„Smatramo ove viruse koji inficiraju amebe kao surogate za sve druge moguće viruse koji bi mogli biti u permafrostu“, rekao je za CNN. „Vidimo tragove mnogih, mnogo, mnogo drugih virusa. Tako da znamo da su tamo. Ne znamo sa sigurnošću da li su još uvek živi. Ali naše rezonovanje je da ako su virusi amebe i dalje živi, nema razlog zašto drugi virusi neće biti još živi i sposobni da zaraze sopstvene domaćine.“
Trenutna istraživanja o zamrznutim virusima poput Claveriejevog zombi virusa pomažu naučnicima da shvate više o tome kako ovi drevni virusi funkcionišu i da li ili ne mogu potencijalno zaraziti životinje ili ljude.
Nisu samo virusi. Drevne bakterije, takođe, mogle bi da se oslobode i ponovo aktiviraju po prvi put posle dva miliona godina kako se permafrost otapa.
To se dogodilo, misle naučnici, kada su se 2016. godine u Sibiru pojavile epidemije bakterijske infekcije antraksa kod ljudi i irvasa. To može biti „neposrednija briga za javno zdravlje“, prema Kalverijevom radu.
