Nekada hvaljen kao genije, južnokorejski preduzetnik Do Kvon, koji se sada suočava sa višestrukim krivičnim prijavama zbog svoje propale kriptovalutem, bio je drska figura u industriji čija se slava raspala u globalnu ozloglašenost.
Nakon mjeseci bekstva, 31-godišnjak, čije je puno ime Kvon Do-hiung, uhapšen je u četvrtak u Crnoj Gori nakon što je uhvaćen kako pokušava da uhvati let koristeći lažne kostarikanske putne isprave.
Optužen je za prevaru zbog dramatične implozije prošle godine njegove kompanije Terraform Labs, koja je uništila oko 40 milijardi dolara novca investitora i uzdrmala globalna kripto tržišta.
Neposredno nakon hapšenja, Sjedinjene Države su ga optužile za ono što su nazvali „prevarom kripto hartija od vrednosti od više milijardi dolara“, a Južna Koreja, gde se suočava sa odvojenim optužbama, rekla je da želi da ga izruči.
Kriptovaluta koju je stvorio, „algoritamski stabilcoin” pod nazivom Terra, u stvarnosti je bila proslavljena Ponzi šema, kažu stručnjaci.
Ipak, još u martu 2022., Kvon je u blistavim izveštajima južnokorejskih medija opisan kao „genij“ dok su hiljade privatnih investitora stajale u redu da uliju gotovinu u njegovu kompaniju.
„Kvon i njegova priča su proizvod našeg vremena“, rekao je za AFP Čo Dong-keun, profesor ekonomije emeritus na Univerzitetu Mjongđi.
„Znao je kako da osvoji srca onih koji su tako očajnički želeli da se obogate jednim potezom. Takođe je znao kako da iskoristi njihovu anksioznost i pretvori je u ogroman profit.“
Rođen 1991. godine, Kvon je pohađao elitnu srednju školu stranih jezika u Južnoj Koreji Daevon, gde je, prema knjizi koju je napisao o svojim školskim danima, osnovao studentski list na engleskom jeziku i takmičio se na raznim debatnim prvenstvima na engleskom.
Nastavio je da studira računarstvo na Univerzitetu Stanford u SAD, i navodno je stažirao u Apple-u i Microsoft-u pre nego što se vratio u Aziju da bi započeo sopstveni biznis.
Godine 2018. on je suosnivao Terraform Labs sa Danijelom Šinom—koji je preko svog ujaka povezan sa južnokorejskom elitnom porodicom Samsung—i razvio TerraUSD i Luna valute.
Brzo je stekao slavu, delimično zahvaljujući Šinovim vezama, uspešno se žigošući kao mlado svetlo u industriji.
TerraUSD se plasirao na tržište kao „stablecoin“, vrsta kriptovalute koja je obično vezana za stabilnu imovinu kao što je američki dolar kako bi se sprečile drastične fluktuacije cena.
Godine 2019. našao se na Forbsovoj listi 30 ispod 30 u Aziji.
Forbs je napisao da je Kvonova „kriptovaluta sa stabilnom cenom, ili stabilcoin, privukla 40 miliona korisnika da rade sa kompanijom na lansiranju u januaru 2018.
„Sa ciljem izgradnje platnog sistema zasnovanog na blokčejnu, Terra je prikupila 32 miliona dolara od kripto-giganata kao što je Binance“, navodi se u saopštenju.
Ali stručnjaci su dugo upozoravali da je Kvonov model suštinski pogrešan, a neki su ga direktno nazvali Ponzi šemom.
Za razliku od drugih stabilnih kovanica podržanih sredstvima iz stvarnog sveta kao što su gotovina ili zlato, TerraUSD je bio algoritamski – vezan samo za sestrinsku valutu Luna, koristeći matematiku i mehanizme podsticaja da bi održao svoju vezu.
„Algoritamski stabilni kovani poput Terra/Luna bili su osuđeni na propast od samog početka“, rekao je za AFP Kristijan Katalini, osnivač MIT-ove laboratorije za kriptoekonomiju.
„Stvari mogu funkcionisati neko vreme, dok ekosistem raste, ali su predodređene da u nekom trenutku upadnu u spiralu smrti.“
Potpuna istraga o Kvonu bi trebalo da pomogne da se razjasni šta se dogodilo kada je Terra/Luna propala, rekao je on, dodajući da je ovo neophodno za poboljšanje kripto industrije u celini.
„Moramo da se uverimo da loši akteri ne budu u stanju da iskoriste tehnologiju da osmisle prevare i produže druge oblike prevare ili finansijskog kriminala“, rekao je on.
Kvonov impresivan uspon i nagli pad sada se porede sa onima osuđene američke prevarante Elizabet Holms, osramoćene osnivačice medicinskog tehnološkog startapa Theranos.
Kvon je „isto kao Holms, još jedna elita koja je otišla na Stanford“, pisale su novine Korea Economic Daili.
Cori Klippsten, izvršni direktor aplikacije za kripto trgovinu Svan.com, napravio je sličnu paralelu na Tviteru prošle godine.
Kvon je imao „velike vibracije Elizabet Holms“, napisao je uoči kolapsa. „Jezivi nivoi drskosti na ekranu, 99,99% vremena znači prevaru.“
Kvon je pobegao iz Južne Koreje pre nego što se katastrofa dogodila u maju prošle godine, i od tada se zapravo krio — čak i kada je na Tviteru tvrdio da nije „u bekstvu“.
Južna Koreja mu je na kraju oduzela pasoš i zatražila od Interpola da ga stavi na crvenu listu obaveštenja.
„Odgovorna odrasla osoba i preduzetnik bi ostao i objasnio“, rekao je profesor Čo sa Univerziteta Mjongđi.
„Činjenica da je pokušao da izbegne autoritete čak i koristeći falsifikovane pasoše pokazuje njegov karakter.“
