Rusija je upozorila Finsku i Švedsku da ne pristupaju NATO-u, tvrdeći da taj potez neće doneti stabilnost Evropi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da „alijansa ostaje oruđe usmereno ka konfrontaciji“.
To dolazi kada su američki odbrambeni zvaničnici rekli da je invazija Moskve na Ukrajinu bila „ogromna strateška greška“ koja će verovatno dovesti do proširenja NATO-a.
Američki zvaničnici očekuju da će se nordijski susedi kandidovati za članstvo u alijansi, potencijalno već u junu.
Vjeruje se da Vašington podržava potez kojim bi zapadna alijansa porasla na 32 članice. Zvaničnici američkog Stejt departmenta saopštili su prošle nedelje da su vođeni razgovori između lidera NATO-a i ministara inostranih poslova iz Helsinkija i Stokholma.
Pre nego što je započela invaziju, Rusija je zahtevala da alijansa pristane na zaustavljanje bilo kakvog budućeg proširenja, ali je rat doveo do raspoređivanja većeg broja NATO trupa na njenom istočnom krilu i povećanja javne podrške za članstvo Švedske i Finske.
Očekuje se da će finski poslanici ove nedelje dobiti bezbednosni izveštaj od obaveštajnih zvaničnika, a premijerka Sana Marin rekla je da očekuje da će njena vlada „završiti raspravu pre sredine leta“ o tome da li da podnese zahtev za članstvo.
Finska ima granicu dugu 1.340 km (830 milja) sa Rusijom i bila je potresena invazijom Ukrajine.
Švedska vladajuća Socijaldemokratska partija, koja se tradicionalno protivi članstvu u NATO-u, rekla je da preispituje ovu poziciju u svetlu napada Rusije na njenog zapadnog suseda. Sekretar partije Tobias Baudin rekao je lokalnim medijima da bi pregled NATO-a trebalo da bude završen u narednih nekoliko meseci.
„Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, bezbednosna pozicija Švedske se iz temelja promenila“, navodi se u saopštenju stranke u ponedeljak.
Ali Moskva je bila jasna da se protivi svakom potencijalnom proširenju alijanse. Peskov je upozorio da blok „nije ona vrsta saveza koja obezbeđuje mir i stabilnost, a njegovo dalje širenje neće doneti dodatnu bezbjednost evropskom kontinentu“.
Peskov je prošle nedelje rekao da će Rusija morati da „izbalansira situaciju“ sopstvenim mjerama ako Švedska i Finska uđu u NATO.
A u februaru Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, upozorila je na „vojne i političke posledice“ ako se ove zemlje pridruže bloku.
NATO je formiran 1949. da bi se suprotstavio pretnji sovjetske ekspanzije, iako su se od pada Berlinskog zida pridružile brojne bivše komunističke istočnoevropske zemlje.
Države članice se slažu da priteknu jedna drugoj u pomoć u slučaju oružanog napada na bilo koju pojedinačnu državu članicu.
Uprkos pretnjama, obe zemlje su nastavile sa svojim kandidaturama i povećale troškove odbrane.
U ponedeljak su čelnici vojske u Helsinkiju objavili novi plan za izdvajanje 14 miliona evra (10,88 miliona funti) za kupovinu dronova za finsku vojsku.
A prošlog meseca švedski zvaničnici rekli su da će povećati potrošnju na odbranu za tri milijarde kruna (317 miliona dolara; 243 miliona funti) 2022. godine.
izvor bbc
