Koliko računari mogu biti brži?

Koliko računari mogu biti brži?

Grupa od 10 univerziteta na čelu sa Kalifornijskim univerzitetom u San Dijegu ulaže 50,5 miliona dolara da bi značajno poboljšala brzinu i efikasnost računara, posao koji bi mogao da uradi sve, od bržeg otkrivanja lekova do stvaranja boljih vrijemenskih prognoza.

Koalicija, koja uključuje škole kao što su Stanford i UCLA, zavisi od napretka u softveru i kompjuterskim čipovima sledeće generacije. Između ostalog, oba su potrebna za brže premeštanje podataka iz memorijskih izvora u procesore.

„Trenutno je potrebno u prosjeku 6,5 godina i ogromna računarska moć da se odredi koja farmaceutska jedinjenja treba da se testiraju u kliničkim ispitivanjima — a više od 90 odsto ispitivanja ne uspe“, rekla je Tajana Šimunić Rosing, profesorka računarskog inženjerstva UCSD ​​koja je vodeći projekat.

„Planiramo da smanjimo ovaj vrijemenski okvir tako da će otkrivanje lekova trajati danima, a ne godinama, a rezultati će biti tačniji.

Semiconductor Research Corp., konzorcijum sa sedištem u Severnoj Karolini koji okuplja industriju, vladu i univerzitete na velikim projektima, obezbediće 35 miliona dolara finansiranja. Ostatak će doći od škola uključenih u projekat.

UCSD je dobio vodeću ulogu, delom i zato što je jedan od najvećih računarskih i inženjerskih centara u zemlji. Kampus je dom Superkompjuterskog centra San Dijega, Instituta za nauku podataka Halicioglu i Tehničke škole Džejkobs, koja ima skoro 10.000 učenika.

Univerzitet je nedavno otvorio istraživački objekat vredan 180 miliona dolara koji je u velikoj meri fokusiran na razvoj čipova, uz veliku podršku kompanije Kualcomm iz San Dijega, jednog od najvećih svetskih proizvođača čipova. Takvo istraživanje je dobilo podršku od Bajdenove administracije u avgustu odobrenjem zakona o razvoju čipova vrednog 52 milijarde dolara koji ima za cilj da kompanije učini sposobnijim da se takmiče u globalnoj industriji poluprovodnika. Predlog zakona je posebno usmjeren da pomogne SAD da se takmiče sa Kinom.