Iranci su u srijedu doživeli rasprostranjen prekid interneta usred dana masovnih protesta protiv vlade, uključujući gubitak pristupa Instagramu i VhatsApp-u, dve od poslednjih zapadnih društvenih platformi dostupnih u zemlji.
Iranski zvaničnik je ranije nagovestio da bi takve mere mogle biti preduzete iz bezbednosnih razloga. Gubitak povezanosti će otežati ljudima da organizuju proteste i dele informacije o vladinom suzbijanju neslaganja.
Iran je video proteste širom zemlje zbog smrti 22-godišnje Mahse Aminija, koja je privedena jer je navodno previše olabavo nosila obaveznu islamsku maramu. Demonstranti su se sukobili sa policijom i pozvali na propast same Islamske Republike, čak i kada se iranski predsednik Ebrahim Raisi obratio Generalnoj skupštini UN u sredu.
Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel sa sedištem u Londonu saopštila je da su snage bezbednosti koristile pendreke, sačmare ptica, suzavac i vodene topove da rasteraju demonstrante. Izvještava o osam smrtnih slučajeva povezanih s nemirima, uključujući četiri osobe koje su ubile snage sigurnosti. Rečeno je da je još stotine ranjeno.
Iranski zvaničnici su prijavili tri smrtna slučaja, okrivljujući ih neimenovanim naoružanim grupama.
Svedoci u Iranu, koji su govorili pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde, rekli su za Asošiejted pres u sredu da više ne mogu da pristupe internetu pomoću mobilnih uređaja.
„Vidimo da je internet usluga, uključujući mobilne podatke, blokirana u Iranu u poslednjih nekoliko sati“, rekao je u sredu kasno Dag Madori, direktor internet analize u kompaniji Kentik, Inc.
„Ovo je verovatno akcija vlade s obzirom na trenutnu situaciju u zemlji“, rekao je on. „Mogu da potvrdim skoro potpuni kolaps internet konekcije za mobilne provajdere u Iranu.
NetBlocks, grupa sa sedištem u Londonu koja nadgleda pristup internetu, ranije je prijavila široko rasprostranjene poremećaje i na Instagramu i na VhatsApp-u.
Facebook matična kompanija Meta, koja je vlasnik obe platforme, rekla je da je svesna da Irancima nije dozvoljen pristup internet uslugama. „Nadamo se da će njihovo pravo da budu onlajn brzo vraćeno“, navodi se u saopštenju.
Ranije u sredu, državni mediji su citirali iranskog ministra za telekomunikacije Isu Zarepura koji je rekao da bi određena ograničenja mogla biti uvedena „zbog bezbednosnih pitanja“, bez detaljnijeg objašnjenja.
Iran već blokira Fejsbuk, Telegram, Tviter i Jutjub, iako najviši iranski zvaničnici koriste javne naloge na takvim platformama. Mnogi Iranci zaobilaze zabrane koristeći virtuelne privatne mreže, poznate kao VPN, i proksije.
U odvojenom razvoju, nekoliko zvaničnih veb stranica, uključujući one za vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, predsedništvo i Centralnu banku, uklonjeno je barem nakratko pošto su hakeri tvrdili da su pokrenuli sajber napad na državne agencije.
Hakeri povezani sa mračnim pokretom Anonimusi rekli su da su ciljali druge iranske državne agencije, uključujući državnu TV.
Portparol Centralne banke Mostafa Kamarivafa negirao je da je sama banka hakovana, rekavši samo da je veb lokacija „nedostupna“ zbog napada na server na kojem se nalazi, u napomenama koje je prenela zvanična novinska agencija IRNA. Veb stranica je kasnije obnovljena.
Iran je bio meta nekoliko sajber napada poslednjih godina, od kojih su mnogi hakeri kritikovali njegovu teokratiju. Prošle godine, sajber napad je osakatio benzinske pumpe širom zemlje, stvarajući duge redove besnih vozača koji danima nisu mogli da dobiju subvencionisano gorivo. Čini se da se poruke koje prate napad odnose na vrhovnog vođu.
Aminijeva smrt izazvala je proteste širom zemlje. Policija kaže da je umrla od srčanog udara i da nije maltretirana, ali njena porodica sumnja na to, rekavši da nije imala problema sa srcem i da su bili sprečeni da vide njeno telo.
Kancelarija UN za ljudska prava kaže da je moralna policija poslednjih meseci pojačala operacije i pribegla nasilnijim metodama, uključujući šamaranje žena, premlaćivanje pendrecima i guranje u policijska vozila.
Predsednik Džo Bajden, koji je takođe govorio na Generalnoj skupštini UN u sredu, izrazio je podršku demonstrantima, rekavši „mi stojimo uz hrabre građane i hrabre žene Irana, koje upravo sada demonstriraju da bi obezbedile svoja osnovna prava“.
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe u sredu objavilo saopštenje u kojem poziva na istragu o Aminijevoj smrti i da Iran „poštuje pravo na mirno okupljanje“.
Raisi je pozvao na istragu o Amininoj smrti. Iranski zvaničnici su za proteste okrivili neimenovane strane zemlje za koje kažu da pokušavaju da podstaknu nemire.
Iran se poslednjih godina suočio sa talasima protesta, uglavnom zbog dugotrajne ekonomske krize koju su pogoršale sankcije Zapada koje su povezane sa njegovim nuklearnim programom.
Bajdenova administracija i evropski saveznici rade na oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, kojim je Iran obuzdao svoje nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija, ali su pregovori mesecima bili u ćorsokaku.
U svom govoru u UN, Raisi je rekao da je Iran posvećen oživljavanju nuklearnog sporazuma, ali je postavio pitanje da li može da veruje u američku posvećenost bilo kom sporazumu.
Iran insistira da je njegov nuklearni program u miroljubive svrhe. Počela je da pojačava svoje nuklearne aktivnosti nakon što se tadašnji predsednik Donald Tramp jednostrano povukao iz sporazuma iz 2015. godine, a stručnjaci kažu da sada verovatno ima dovoljno visoko obogaćenog uranijuma da napravi bombu ako to odluči.
