Mjesec dana nakon snažnog zemljotresa koji je razorio delove Turske i Sirije, stotinama hiljada ljudi i dalje treba adekvatno sklonište i sanitarije, a apel za milijardu dolara za pomoć preživelima finansira se samo 10 odsto, što otežava napore da se pozabaviti se humanitarnom krizom, rekao je u ponedeljak zvaničnik Ujedinjenih nacija.
Zemljotres 6. februara i snažni naknadni potresi ubili su blizu 47.000 ljudi u Turskoj, uništili ili oštetili oko 214.000 zgrada i stotine hiljada ljudi ostavili bez krova nad glavom – što ga čini najgorom katastrofom u modernoj istoriji Turske. UN procenjuju da je zemljotres ubio oko 6.000 ljudi u Siriji, uglavnom na severozapadu koji drže pobunjenici.
Prema podacima turske vlade, oko 2 miliona preživjelih smješteno je u privremeni smještaj ili evakuisano iz regiona razorenog zemljotresom. Oko 1,5 miliona ljudi je smešteno u šatore, dok je još 46.000 premešteno u kontejnerske kuće. Drugi žive u spavaonicama i pansionima, saopštila je vlada.
„S obzirom na broj ljudi koji su premešteni, s obzirom na broj ljudi koji su povređeni i s obzirom na nivo razaranja, sada imamo velike humanitarne potrebe“, rekao je Alvaro Rodrigez, stalni koordinator UN-a u Turskoj, za The Associated Pritisnite.
„Imamo neke provincije u koje se doselilo do 25% stanovništva — ponekad govorimo o pola miliona ljudi. Dakle, izazov koji imamo je kako da obezbedimo hranu, sklonište, vodu za ove zajednice?“ rekao je.
Predstavnik UN-a je rekao da su šatori i dalje potrebni iako nisu „optimalno rešenje“ za sklonište ljudi. On je prijavio neke slučajeve izbijanja šuge zbog loših sanitarnih uslova.
Prošlog meseca, UN su uputile hitni apel za 397,6 miliona dolara za pomoć žrtvama zemljotresa u Siriji i apel za milijardu dolara za žrtve u Turskoj za pokrivanje hitnih potreba, kao što su hrana, zaštita, voda za obrazovanje i sklonište, tokom tri meseca. Rodrigez je rekao da je apel za Tursku finansiran samo sa oko 10 odsto.
„Realnost je da ako ne pređemo preko 10 odsto koliko imamo, UN i njeni partneri neće moći da zadovolje humanitarne potrebe“, rekao je on.
Rodrigez je dodao: „Turska je bila zemlja koja je podržala 4 miliona sirijskih izbeglica u poslednjih nekoliko godina, i ovo je prilika za međunarodnu zajednicu da pruži podršku koju Turska zaslužuje.
Svetska banka je procenila da je zemljotres izazvao direktnu fizičku štetu od oko 34,2 milijarde dolara – što je ekvivalentno 4% BDP Turske 2021. Svetska banka je saopštila da će troškovi oporavka i rekonstrukcije biti mnogo veći i da će gubici BDP-a povezani sa ekonomskim poremećajima takođe povećati cenu zemljotresa.
U Siriji je situacija ostala teška mesec dana nakon smrtonosnog zemljotresa, a humanitarne grupe su navele strah od preteće krize javnog zdravlja sa porodicama koje su još uvek spakovane u pretrpana privremena skloništa i ključnu infrastrukturu oštećenu u zemljotresu.
Međunarodni komitet Crvenog krsta je u saopštenju naveo da je vodovodna infrastruktura Alepa — koja je već zastarela i oštećena ratom — dodatno oštećena zemljotresom, što je „smanjilo efikasnost sistema i povećalo rizik da kontaminirana voda može da zagadi snabdevanje. ”
Kontaminacija vode je od posebnog značaja u Siriji, jer se ta zemlja već borila sa izbijanjem kolere pre zemljotresa.
Dok je zemljotres izazvao početni izliv pomoći, humanitarne organizacije su navele strah da će pažnja sveta brzo napredovati, dok osnovne humanitarne potrebe ostaju nezadovoljene. Posle zemljotresa, Ujedinjene nacije su apelovale na oko 397 miliona dolara za zadovoljenje neposrednih potreba u Siriji, uključujući medicinsku negu preživelih u zemljotresu i hranu i sklonište za raseljene. Do danas je stiglo nešto više od polovine traženog iznosa.
U međuvremenu, politička i logistička pitanja su u nekim slučajevima blokirala pomoć da stigne do onih kojima je potrebna.
Amnesti internešenel je u ponedeljak saopštio da je između 9. i 22. februara sirijska vlada „blokirala najmanje 100 kamiona koji su prevozili neophodnu pomoć poput hrane, medicinskih potrepština i šatora da uđu u kvartove sa većinom Kurda u gradu Alepu“, dok su pobunjeničke grupe koje podržava Turska u Severozapadna Sirija blokirala je najmanje 30 kamiona pomoći koje su poslale rivalske kurdske grupe da uđu u Afrin koji kontroliše Turska u istom periodu.
„Čak i u ovom trenutku očaja, sirijska vlada i naoružane opozicione grupe su udovoljile političkim razmatranjima i iskoristile bedu ljudi da unaprede svoje ciljeve“, rekla je Aja Majzub, zamenica direktora grupe za prava za Bliski istok i severnu Afriku. u saopštenju.
